Plavi šlemovi u Ukrajini? Teško…

Holandija i Australija su poslale policajce i forenzičare u istočnu Ukrajinu kako bi bile rasvetljene okolnosti pod kojima je došlo do pada malezijskog aviona na tom području. Tamo su borbe i dalje u toku. „Tamo ionako ne smeju ići policajci i specijalci holandske armije koji su naoružani samo oružjem sa samoodbranu – a u kriznom regionu se vode borbe teškim oružjem“, kaže za DW Rajner Arnold, stručnjak nemačkih Socijaldemokrata za bezbednosnu politiku.

Misija UN?

Kako posmatrači OEBS-a, tako i drugi posmatrački ili istražni timovi, u svom poslu su na licu mesta zavisni od aktivnosti pobunjenika i ukrajinske armije – teškoće oko rasvetljavanja avionskog udesa to jasno pokazuju. Međunarodni organi su tu bespomoćni i postaju igračka u rukama sukobljenih strana.

Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Rebeka Harms zatražila je slanje Plavih šlemova Ujedinjenih nacija u istočnu Ukrajinu. Oni bi se tamo starali o uspostavljanju primirja i nadzoru granica. Tom Kenigs, bivši specijalni izvestilac UN za Kosovo i Avganistan, za nemački radio Dojčlandfunk je rekao da mirovna misija Plavih šlemova ne bi uspela jer je za to potrebna saglasnost sukobljenih strana. Odnosno, Rusija bi morala da odobri takvu misiju u Savetu bezbednosti.

Bez podrške građana Nemačke

Mnogi smatraju da bi rešenje sukoba u Savetu bezbednosti pod sadašnjim uslovima ionako bilo nemoguće. Rusija i SAD su stalne članice tog tela sa pravom veta koje su suprotstavljene jedna drugoj. „Ne vidim nikakvo poboljšanje odnosa između dve sile“, kaže za DW stručnjak za međunarodno pravo Hans-Joahim Hajnce. „Američko ministarstvo spoljnih poslova je oštro kritikovalo ruskog ministra spoljnih poslova, a Rusija je nezadovoljna zbog sve više sankcija koje joj nameće Zapad.“

Plavi šlemovi UN nisu borbene jedinice, već na poziv sukobljenih strana nastoje da spreče sukobe i omoguće normalan život na kriznom području. Reč je o vojnicima sa specijalnom obukom, ali i oni nose oružje namenjeno jedino – samoodbrani. Građani Nemačke se protive takvom angažovanju vojnika „i žele da u Ukrajini zavlada mir, jer znaju koliko je ta zemlja blizu i da bi njeni problemi vrlo brzo stigli i do nas“, kaže Rajner Arnold.

Primer Kosova

Sličnih premišljanja je bilo i kada je reč o Balkanu. Na primer, na Kosovu: već 20 godina, Zapad pokušava da tamo uspostavi demokratsku državu. „To je skupo, dugo traje i vrlo je zahtevno. Ali, to je i jedino rešenje koje može da donese bolji život tamošnjem stanovništvu“, prenosi stručnjak za međunarodno pravo Hajnce: „Potrebni su nam politički mehanizmi za rešavanje sukoba. Kada se formira nova država, moramo računati s tim da će ona živeti u istom okruženju u kojem je postojala i ranije.“

Vojna intervencija ne može da zameni traganje za političkim rešenjem krize – smatra i stručnjak SPD za bezbednosnu politiku Rajner Arnold. „Ukrajinska vojska nije u stanju da odnese pobedu. Osim toga, treba da pazi i da ne stradaju civili.“ Hajnce ne veruje u vojnu silu. „Vojne misije jesu spasavale živote. Ali, kada se spase ljudski život, treba mu obezbediti i bolju budućnost.“