Počela svemirska utakmica Evrope i SAD
21. oktobar 2011.
Kosmodrom Kuru u Francuskoj Gijani je odabran jer rotacija Zemlje na Ekvatoru omogućava da raketa ponese znatno veći teret nego kada se lansira iz Kazahstana, odakle većina Sojuza kreće u svemir.
Teret su ovog puta prva dva satelita napravljena u Evropi. Do kraja sledeće godine u orbitu treba da bude postavljeno 30 satelita koji će zajedno činiti sistem Galileo i snimati kompletnu planetu. Sistem počinje sa radom 2014. godine. „Ovo će obezbediti Evropi sopstvenu satelitsku navigaciju koja će biti korišćena u razne svrhe, pre svega kod saobraćaja. Sa Galileom nećemo zavisiti od američkog Dži-Pi-Esa, a imaćemo bolji sistem jer koristimo moderne tehnologije“, kaže Havijer Benedikto iz Evropske svemirske agencije.
Trka sa Amerikom
Evropa sada kaska za Sjedinjenim Državama – Dži-Pi-Es je praktično jedini sistem navigacije koji se koristi na mapama na internetu, pametnim telefonima ili u automobilima. Evropljani su prve ideje imali pre 20 godina, ali tek pre tri godine lideri EU odlučili su da finansiraju projekat od novca građana. U Galileo je uloženo 5,4 milijarde evra kako bi se progurao na tržište koje, prema oceni Evropske komisije, vredi 130 milijardi evra godišnje, a za 10 godina vredeće dvostruko više.
Galileo bi trebalo da ima krucijalnu prednost u odnosu na Dži-Pi-Es: biće precizniji. Evropski sistem praviće greške od najviše metar, dok američki sistem greši od tri do osam metara. Zahvaljujući ovoj činjenici, Galileo će moći da navodi i pešake kada se recimo nađu u nekoj zgradi.
„Ovo je dobar primer evropske saradnje. Mislim da će se u budućnosti dokazati uspešnom uslugom koju će pružati širom sveta. Apsolutno je neophodno ono što Galileo nudi, a više nećemo zavisiti od Amerikanaca“, kaže Najdžel Vats iz Evropske svemirske agencije
Osim toga, Evropa je demonstrirala efikasnu saradnju sa Rusijom čiji je Sojuz danas poleteo 1.777. put. U pitanju je legendarna letilica čije su prethodnice 1957. u svemir postavile prvi satelit Sputnjik, a četiri godine kasnije u kosmos odnele i Jurija Gagarina.
Autor: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković