Počelo je u šupi...

O Bilu Gejtsu mišljenja su krajnje podeljena – jedni mu se dive kao velikom vizionaru čiji su kompjuterski programi pretvorili tajanstvene, zastrašujuće uredjaje u sprave koje danas može da koristi gotovo svako – za pisanje elektronske pošte, slušanje i snimanje muzike, fotografije, filmove i štošta drugo.Za druge, Bil Gejts je crvena marama, da ne kažemo objekt mržnje.Tvrde da nikada nije imao sopstvenu ideju, oduvek je samo kopirao ideje drugih – jedino što ih je mnogo bolje prodavao od samih autora – u krajnjem slučaju zahvaljujući moći koju je stekao na tržištu i svojim advokatima.

A šta kaže Bil Gejts o svemu tome? Ranije, kompjuteri su bili mašine koje su koštale milione dolara i koje su pravljene samo za velike kompanije i, kako je Gejts rekao u jednom predavanju nemačkim djacima:

«Pravljeni su da štampaju račune».Kompjuteri tada nisu imali nikakve veze sa pojedincem i njegovim potrebama. Preokret je doneo mikroprocesor, ogromne mogućnosti koje su se krile u sićušnom čipu.Moj prijatelj Pol Elen i ja, , videli smo taj čip i zaključili da bi on mogao pretvoriti kompjuter u nešto lično», pričao je Gejts djacima

To je Gejtsova priča.Činjenica je da on njega lično ne potiče nijedna revolucionarna ideja i firma «Majkrosoft», koju je osnovao 1975.te ništa nije napravila kao prva.Bil Gejts je jedino umeo da izbegne greške pionira na polju kompjutera i da pravi kapital od dobrih ideja drugih.U tome se zaista pokazao kao pravi genije.Zahvaljujući programu «windows» uspostavio je monopol na svetskom tržištu, konkurente je nemilosrdno istisnuo sa njega, čak ni američka vlada nije u stanju pravnim putem da se izbori sa njegovim monopolom.

«Za sve to bilo je potrebno mnogo vremena, a u medjuvremenu kompjuteri su postajali sve savršeniji.Imali smo privilegiju da sa nizom prijatelja napravimo svetsku firmu i da postanemo deo nečeg fascinantnog.I pritom smo tek na početku digitalne revolucije», kaže Gejts.

Istina, čovek revolucionara zamišlja sasvim drugačije.Bil Gejts, i danas sa pedeset godina, deluje kao momak iz komšiluka koji nervozno petlja oko svojih naočara.Sa suprugom Melindom živi u, naravno, potpuno diogitalizovanoj i automatizovanoj kući na jezeru Vašington i postao je veliki dobrotvor.Osnovao je niz zadužbina i podelio je milijarde dolara u dobrotvorne svrhe, pored ostalog za vakcinisanje dece u siromašnim zemljama.