Početi život iz početka

Vrace je srpsko selo vučitrnske opštine u kojem je do juna 1999. godine živelo nešto više od hiljadu stanovnika. Sada, skoro devet godina kasnije, ovde ih ima oko 220. Vrace je bilo prvo selo u koje su nakon rata počeli da se vraćaju raseljeni Srbi centralnog Kosova.

Izolovnost i loši uslovi života uticali su na to da meštani ponovo počnu da se iseljavaju i napuštaju rodni kraj, što kod onih koji ostaju izaziva nesigurnost. Povratnik Miodrag Arsić kaže da se ovde živi dosta teško.

„ Kao svuda na Kosovu, dosta teško, sa malo rada. U jednoj neizvesnosti živimo svi „

Svakodnevni problemi se samo obnavljaju i ispoljavaju u nekom drugom obliku:

„ Sve je manje para, sve je manje pomoći. Voda nam je nikakva. U selu Vrace bilo je tridesetak obolelih od žutice. U poslednjih mesec dana otišle su tri ili četiri porodice. Sve je manje dece, sve je manje mladih što je i razumljivo. Nema posla za mlade “

Teško bez komšija

Obećanje ludom radovanje, ponavlja onu narodnu i to ovako objašnjava:

„ Na žalost moja krava je ostala na papiru. Moje su ovce ostale na papiru. I danas živim u iščekivanju, u nadi da će se jednog dana setiti mene i moje porodice".

Veoma je teško živeti bez komšija:

“ Braća su otišla, rodbina je otišla, ali mi je mnogo teže što su otišle komšije. Komšija je ponekad i brat i otac i majka. Ja nemam komšiju. Mi ostajemo ovde do daljnjeg..."

Imanje se u Vracu, tvrdi Miodrag Arsić na kraju, prodaje u bescenje i odlazi.

“ 20 -30 eura po aru, tačno tako. A da li se prodaje zemlja? Da li se prodaje srce zemlje? Od čega ćemo da živimo ako to prodamo? Kako da opstanemo? Ja vam tvrdim i garantujem da moja porodica nije prodala ni ar zemlje. Ne plašim se ja od komšije Albanaca da se razumemo, ali sam naziv i sama imenica prodaja je teška. Prodaja, promena. Dosta nam je bilo prodaja, dosta nam je bilo promena. Daće Bog možda jednog dana, da se skrasimo i da stanemo na svoje noge i mi i sve moje komšije i da počnemo život iz početka. Nadamo se boljem“.