Poštedeti azilante života u neizvesnosti

Markim Sodši već godinama živi u Nemačkoj. Zemlja iz koje dolazi je Togo. Zaposlen je u prihvatilištu za izbeglice koji se nalazi nedaleko od Lauenburga, na severu Nemačke. Upravo njemu se izbeglice koje pokušavaju da reše pitanje boravka u zemlji obraćaju za pomoć.

„’Šta će se sa mnom dogoditi? Kakve su šanse da moj zahtev za azil bude prihvaćen? Hoće li policija sutra doći po mene i poslati me nazad?’ To su pitanja koja se konstantno motaju po glavi tih ljudi i to ih izluđuje.“

Evropska komisija je rešila da učini sve kako bi prekinuo „životu u neizvesnosti“. Najbolje bi bilo kada bi nadležni organi o zahtevu za azil odlučivali odmah ili najduže u periodu od šest meseci. U Nemačkoj, primera radi, taj proces u proseku traje osam meseci. U tom periodu izbeglice mogu da računaju na neki konkretan odgovor. Doduše, čekanje često zna da potraje i duže.

EU želi jedinstvena pravila do 2012. godine

Evropska komisija pokušava da izdejstvuje zajednička pravila i jedinstvenu politiku prema izbeglicama i azilantima. Upravo o tome danas u Briselu diskutuju ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU. Nemačka je blizu standarda kojim Unija teži. Problematično je kako se prema izbeglicama ophode nadležni organi, na primer, u Grčkoj. Tamo im se može dogoditi da završe i u zatvoru.

U EU smatraju da na zahteve za azil nije važno samo brzo odgovoriti; azilantima bi navodno nakon šest meseci trebalo dozvoliti i da potraže posao. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem se naročito zalaže za zaštitu dečijih prava. Deci izbeglicama koje same pristignu u neku zemlju EU su potrebni roditelji i, ako se utvrdi da je to neophodno, njihove roditelje bi trebalo potražiti.

Komesarka podseća da i do 100.000 dece bez roditelja godišnje napusti ratna ili krizna područja i dodaje: „Prioritet je da se locira porodica iz koje ta deca potiču, da se zatraži dozvola povratka, da se omogući spajanje sa porodicom... ako je to u interesu deteta.“

Evropska komisija nastoji da do 2012. godine definiše jedinstvena pravila u dobijanju azila na teritoriji EU. Taj cilj je ipak pomalo preambiciozan, ako se zna da se neke članice Unije još uvek protive pojedinim predloženim pravilima.

Autori: Kristof Presl, Brisel / Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević