Podeljena Moldavija čeka Dan pobede

Moldavski zagovornici pridruživanja Evropskoj uniji malo su odahnuli krajem aprila – tada je konačno na snagu stupio bezvizni režim za građane Moldavije. Kako obično biva, govorilo se o istorijskom događaju, o jasnoj poruci Zapada da napori na putu ka Briselu ne ostaju neprimećeni. Oduševljenje je bilo kratkog daha – kriza na istoku Ukrajine, a posebno krvavi sukobi u Odesi, približili su građanski rat do samih granica Moldavije. Crnomorska luka Odesa nalazi se samo 60 kilometara od granice i 120 kilometara od Kišinjeva. Stoga je predsednik Nikolae Timofti u ponedeljak okupio premijera, predsednika parlamenta, kao i policijski i vojni vrh. Cilj je da vojska u pograničnom pojasu bude u stanju pripravnosti.

Ruska propaganda

Vlast u Kišinjevu ne pribojava se samo ratnog vihora iz susedne zemlje. U petak se u Moldaviji tradicionalno obeležava Dan Evrope 9. maj, datum kada je izvojevana pobeda nad fašizmom. Masovno okupljanje moglo bi da bude plodno tle za provokacije. „Može doći do gadnih nemira“, veruje Anatol Taranu, bivši ambasador Moldavije u Moskvi. Naime, proruski orijentisani komunisti i socijalisti iz opozicije najavili su okupljanje na centralnom trgu u Kišinjevu, kako bi obeležili pobedu nad nacističkom Nemačkom. Problem je što se na tom trgu tradicionalno okupljaju pristalice Evropske unije.

„Moramo da objasnimo građanima da su postali žrtve ruske propagande“, kaže Taranu. Danima proruski televizijski kanali bombarduju gledaoce sadržajima koji samo dublje dele moldavsko društvo. U različitim političkim emisijama pojavljuju se proruski analitičari, penzionisani oficiri KGB-a, čak i predstavnici separatističke republike Pridnjestrovlja (Transnistrija), oblasti istočno od reke Dnjestra koju Kišinjev ne priznaje, iako u njoj de facto nema vlast. Moldavski separatisti otvoreno pričaju o ratnoj pretnji, ukoliko se zemlja bude opirala federalizaciji – odnosno priznanju Pridnjestrovlja kao republike.

Šta će Rogozin u Tiraspolju?

Proevropska vlada uz Kišinjeva pojačanom vojnom gotovošću želi da demonstrira sposobnost da sama izađe na kraj sa problemima. Deo te demonstracije je i pozivanje ruskog ambasadora Farita Muhamečina, koji je u moldavskom Ministarstvu spoljnih poslova trebalo da objasni zašto ruski vicepremijer Dmitri Rogozin 9. maja dolazi u Tiraspolj, glavni grad nepriznatog Pridnjestrovlja. Rogozin je putem Fejsbuka poručio da želi da poseti ljude kojima je Dan pobede svetinja i koje Dan Evrope samo zbunjuje.

U jednoj od svojih knjiga Rogozin je pisao da se 1992. borio na strani separatista iz Pridnjestrovlja protiv zvanične vojske Republike Moldavije. Otcepljenu Republiku Pridnjestrovlje do danas nije priznala nijedna država – čak ni Rusija, iako Moskva otvoreno podržava separatiste. I danas se u tom regionu nalazi kontigent od 2.000 ruskih vojnika. Nakon aneksije Krima i Pridnjestrovlje je zvanično tražilo da pristupi Ruskoj Federaciji.

Moldavski politikolog Oazu Nantoj ne veruje da Rusija ima interes da vodi rat kako bi pripojila Pridnjestrovlje. „Ta oblast Moskvi ionako služi da zadrži Moldaviju u svojoj interesnoj sferi“, kaže Nantoj. On međutim pretpostavlja da će se uskoro pojaviti separatističke težnje i u Gagauziji, autonomnoj oblasti u južnoj Moldaviji. Većina od 160.000 stanovnika su Gagauzi, hrišćanski narod turskog porekla. I ovde Rusija ima jak uticaj: početkom godine se čak 99 odsto Gagauza na referendumu izjasnilo protiv Sporazuma o pridruživanju EU i za carinsku uniju sa Rusijom.

Odlučujući izbori

Politikolog Nantoj je ubeđen da će parlamentarni izbori u novembru biti odlučujući test demokratije za njegovu zemlju. „Moskva će svim silama pokušati da u Kišinjevu dovede proruske partije na vlast kako bi uz njihovu pomoć ostvarila federalizaciju Moldavije“, smatra on. Federalizacija u Moldaviji zapravo znači uspostavljanje tri republike – Pridnjestrovlja, Gagauzije i centralne Moldavije. To bi ujedno značio kraj evropskog puta zemlje, jer bi takva odluka zahtevala saglasnost svih republika.

„Važno je da proevropske partije pobede na dolazećim izborima, kako bismo sproveli sporazum o pridruživanju i kako bi Moldavija dobila status kandidata za EU“, rekao je nedavno Igro Korman, predsednik skupštine i bivši ambasador Moldavije u Berlinu. Dodao je da zemlji u trenutnom komplikovanom geopolitičkom kontekstu više nego ikad treba stabilnost. Sporazum o pridruživanju EU treba da bude potpisan krajem juna.