Pogrešna odluka i planska privreda

Tradicionalni «Frankfurter algemajne cajtung» donosi portret novog evropskog izaslanika za Kosovo, nemačkog diplomate Volfganga Išingera. Osim već poznatih činjenica – da je Išinger učestvovao u mirovnim pregovorima o Bosni i o Kosovu te da je radio na Paktu za stabinost jugoistočne Evrope – saznajemo da:

«On spada u onu generaciju diplomata koja je učila kod Hans-Ditriha Genšera i koja lagano odlazi u penziju. U kancelariju ministra Genšera došao je početkom osamdesetih godina. Dve godine je bio njegov lični referent. Mnogi lični Genšerovi saradnici uspeli su se do položaja državnog sekretara. Išingir je bio najmlađi među njima. Oni su naučili da diplomate treba da budu ljubazne prema medijima. Išinger nije diplomata koj radi u tajnosti. Razlog tome je što se i sam raduje kontaktima sa ljudima koji nisu iz njegove službe. Rođen je 1946. Studirao je prava u Bonu i Ženevi a kasnije ekonomske odnose na Harvardu. Neko vreme radio je u Ujedinjenim nacijama. Od 1975. je u ministaslvu spoljnih poslova.»,

beleži ovaj konzervativni dnevnik iz Frankfurta na Majni. O odluci Evropljana da imenuju zajedničkog izaslanika za Kosovo regionalni «Landescajtung Lineburg» piše:

«Evropska unija konačno će govoriti jednim glasom ali ipak nije sigurna da li će je neko uopšte čuti u ovoj buci koja nagoveštava novi rat. Nemački ambasador u Londonu Volfgang Išinger treba u razgovorima trojke – sa Rusijom i Amerikom – da zastupa stav Evrope o budućem položaju Kosova. To nije zadatak na kojem treba čestitati. Dok je svet skoncentrisan na Bliski istok i Avganistan, na Balkanu ponovo sevaju varince. Evropska unija bezuspešno pokušava da premosti nepremostive razlike a Vašigton i Moskva potpiruju vatru. Ove zime bi mogla da se potvrdi ocena koju je jedan britanski diplomata izneo još u 19. veku: Na Balkanu je svaka odluka pogrešna.»,

upozorava ovaj dnevnik iz Lineburga. Zbog porasta potraženje u mnogoljudnoj Aziji i stagnacije proizvodnje u Evropi očekuje se snažan rast cena mleka i mlečnih proizvoda i u Nemačkoj. Visokotiražni «Bild» to komentariše ovako:

«Nemački mlečni proizvodi su vrhunski i jeftini zbog čega su traženi i u Kini i u Indiji – i dobro je što je tako. Normalno je da cene rastu kada raste potražnja. Cene, međutim, rasto tako snažno jer poljoprivrednici proizvode manje mleka nego što bi mogli i to je loše. Brisel danas određuje kvote. Ko prozvodi previše mleka, biva kažnjen. To je ludilo. Na tržištu je prozvođača mleka sve manje i zato što im diskontne samousluge spuštaju cene. Sadašnje poskupljenje pokazuje kuda vodi planska privreda kakvu praktikuje Evropska uija: proizvoda najpre biva sve manje a onda postanu skuplji.»,

kritikuje ovahj konzervativni tabloid iz Hamburga. Uticajni «Tagescajtung» osvrće se na istragu koja je pokazala da veliki broj namirnica koje se prodaju kao biološke – pa time i skuplje – zapravo uopše ne zaslužuje etiketu «bio»:

«Bioproizvdnja cveta. Ali porast potrošnje otvara vrata prevarantima. Neki poljoprivrednici u tome vide šansu da uz što manje napora zarade što više. Umesto da se muče i čupaju korov oni prosto prospu pesticide po biljkama. A nekim trgovcima je najbitnije da brzo zadovolje potražnju pa rado progledaju kroz prste kada su bioprouzvdoi u pitanju. Potrošačima, međutim, mora da bude garantovano da su bio-pečat i kontrole koje potvrđuju ekološki pravilan uzgoj ispravni.»,

zaključuju ove levoliberalne novine iz Berlina.