Pogrom u „Kristalnoj noći“ - 70 godina posle

Centralna manifestacija obeležavanja 70-godišnjice pogroma Jevreja u nacističkoj Nemačkoj održava se u berlinskoj ulici Rikeštrase, u najvećoj sinagogi u Nemačkoj i jednoj od retkih koju nacisti nisu potpuno uništili. Obnovljena je prošle godine.

Prisustvovaće i kancelarka Angela Merkel koja je uoči godišnjice pozvala na aktivniju borbu protiv rasizma i antisemitizma u zemlji. „To je zadatak celog društva“, rekla je Merkelova u redovnom nedeljnom video-obraćanju preko interneta.

„Noć pogroma“

„Noć pogroma“ navodno je bila spontani izraz besa koji se nakupio u narodu. Istina je međutim da su nacisti sve svesno inscenirali i kontrolisali.

Neposredan povod za „Noć pogroma“ bila je ubistvo jednog nemačkog diplomate u Parizu od strane 17-godišnjeg poljskog Jevreja Heršela Grinspena. Očajni mladić izvršio je ubistvo, zbog neizvesne sudbine svojih roditelja koji su zajedno sa drugim Jevrejima bili deportovani na ničiju zemlju između Nemačke i Poljske.

Nemiri od 9. i 10. novembra – u narodu trivijalizovani kao „Kristalna noć“ zbog hiljada prozora koji su polupani na jevrejskim kućama, radnjama i sinagogama - bili su čin osvete nacista i prvi veliki napad na Jevreje u nemačkom Rajhu i Austriji. Stotine prodavnica, stanova i sinagoga je zapaljeno ili potpuno uništeno.

Materijalna šteta iznosila je nekoliko stotina miliona Rajhsmarak. Na smrt je prebijeno oko 400 ljudi, a oko 30.000 Jevreja je uhapšeno.

Uvod u „Konačno rešenje“

Žrtve pogroma nacisti su dvostruko kaznili: pod izgovorom reparacija za ubistvo nemačkog diplomate, od jevrejske zajednice zahtevan je iznos od milijardu Rajhs maraka.

Poslovni ljudi morali su sami da poprave štetu koja im je bila naneta tokom Noći pogroma, a proces eksproprijacije jevrejske imovine je ubrzan.

Pogrom u novembru 1938. predstavlja prekretnicu: te noći otvoren je put ka potpunom uništenju Jevreja u Nemačkoj i smatra se prvim korakom u pravcu takozvanog „Konačnog rešenja“ - masovnih ubistava u koncentracionim logorima.

Pre Drugog svetskog rata u Nemačkoj je živelo oko 600.000 Jevreja, a 1945. godine bilo ih je svega 12.000. Danas u Nemačkoj živi više od 110.000 Jevreja, odnosno njihovih potomaka, što je jedan od najvećih populacija u Evropi.