Polaroid odlazi u istoriju

Firma koja je decenijama unazad proizvodila ove kultne fotoaparate, potvrdila je odluku o obustavljenju proizvodnje uredjaja koji su odmah nakon klika izbacivali fotografiju.

Polaroid zaslužuje opstanak barem u umetničkoj formi. Florian Kaps iz galerije Polanair u Austriji kaže: "To što se slika odmah dobijala, to je predstavljalo revoluciju u svetu fotografije."

Revoluciju je započeo američki pronalazač Edvin Land. Koji je želeo da ispuni želju svoje male kćeri. Ona je svog oca davne 1945.pitala zašto se slika ne dobija odmah? Dve godine kasnije se na tržištu pojavio prvi Polaroid fotoaparat. Umetnici su ga brzo zavoleli. Endi Varhol, kao i mnogobrojni umetnici bili su oduševljeni prednošću Polaroid tehnologije. Nijedan rođendan ili odmor nisu više mogli da prođu bez ovog aparata. Godinama je bio omiljen medju fotoapartima. Poslednjih desetak godina počeo je polako da pada u zaborav.

"Fascinaciju za polaroidnim slikama nije zaustavilo ni digitalno doba. Ono što je pre bila velika mana, danas se pretvorilo u veliku prednost. Obično se fotografije prave od negativa i to u neograničenom broju. Dok su Polaroid fotografije jedinstvene i predstavljaju umetnost, između slikarstva i fotografije."

Strast za polaroid fotografijama je obuzela i Floriana Kapsa, doktora biologije, kojem se stari foto aparat našao slučajno u ruci. Par godina kasnije, on je strast pretvorio u profesiju. U centru Beča je otvorio Galeriju Polanair. Koja se sve do današnjeg dana bavi isključivo umetnošću nastalom Polaroid aparatima.

Kaps je kupovao širom zemlje polaroidove fotografije i foto aparate. I na taj način ih sačuvao. Zatim je testirao i procenjivao materijal i umetnička dela izložio u svojoj galeriji. „Želimo da ukažemo na taj specifičan odnos umetnika i materijala koji nastaje. To je i bila osnovna ideja pri nastanku Polaroida."

Galeriji Polanair pomaže umetnica Irena Andesner iz Salcburga. Ona od 1992. izradjuje samoportrete. Irene pojašnjava da voli nepredvidiv rizika rada sa Polaroidovim apartima. „Draž je upravo u tome što se radi sa nepredvidivim materijalom. Boje se razlikuju od pakovanja do pakovanja. Prilikom rada se ponekad oštete ivice. Sve to ima svoje čari.“

Irena Andesner najradije radi sa velikim foto aparatom. Dakle sa Polaroidom u XXL formatu, koji postoji samo u tri primerka. Fotografije su veličine 50 puta 60 santimetara. Samo materijal za slikanje košta 900 evra. Ali svaki cent se isplati, kaže Irene.„U našem timu postoji neverovatna dinamika. Svako odmah pronadje svoje udeo u projektu i u čemu mora da doprinese.“

Florian Kaps„To što Polaroid izumire, samo povećava fascinaciju tom tehnikom. Kao kod neke rock zvezvde, koja kad premine, njene ploče se ponovo dobro prodaju.“Kraj proizvodnje polaroida je, ako je suditi prema ovim neobičnim umetnicima, početak jednog novog pokreta. Jedan nedoumica u svetu Polaroid fotografije postoji i danas – da li fotografiju treba spustiti ili blago mahati da bi se osušila, nakon što izadje iz kultnog Polaroid aparata.