Policija čuva krompir

Kada je svojevremeno pruski kralj Fridrih Veliki svom narodu preporučio da više sade krompir, pre svega mu je bilo stalo do ishrane svojih podanika. Međutim, polja krompira u nemačkoj pokrajini Meklenburg – Prednja Pomeranija, na kojima je krompir zasadio koncern BASF, s tim nemaju nikakve veze. Tu se ne radi o hrani već o industrijskoj proizvodnji skroba za papir i građevinski materijal.

Krompir sorte Amflora veoma je tražen u industriji papira, konkretno, takozvani amilopektin je sastojak neophodan za izradu papira visokog sjaja. Dakle, potrošači ne moraju da se plaše da će u supermarketu ili na pijaci kupovati genski manipulisani krompir. Ipak, čitav poduhvat je sporan; borci za zaštitu okoline su protestovali, pa je na kraju policija morala da obezbeđuje setvu na njivama.

Nepotrebna panika ili skandal?

Ljudi se plaše da je to samo početak, da će uskoro takozvani genski modifikovan krompir da se sadi naveliko i da će to imati nesagledive, katastrofalne posledice – kako za okolinu tako i za čoveka.

„To je skandal, to da se prvi put u svetu sadi Amflora, a da nisu utvrđena jasna pravila“, kaže Burkard Rolof iz ekološke organizacije BUND. On ukazuje na eventualne, neželjene sporedne efekte jer, prilikom setve, skladištenja, transporta i prerade, taj krompir bi mogao da se pomeša sa normalnim krompirom i tako jednoga dana ipak dospe na tanjir.

Suzane Benner, u ime hemijskog koncerna BASF, kaže da se nepotrebno pravi panika. „To je genski izmenjeni proizvod koji je detaljno proveren po pitanju bezbednosti za čoveka, životinje i okolinu. Zbog toga mi naravno vidimo pozitivan signal u tome što konačno, posle mnogo godina, sada možemo da ga komercijalno proizvodimo“, kaže predstavnica BASF-a.

Otpornost na antibiotike

Taj koncern je 14 godina čekao na dozvolu. Konačno, nemačko ministarstvo poljoprivrede i Evropska unija odobrili su setvu na prvih 20 hektara. U dozvoli koju je dala EU već piše da postoji mogućnost da genski manipulisani krompir dospe i do drugih namirnica. To mešanje je dozvoljeno u meri do 9 odsto – do tog stepena je bezopasno za ljude.

Međutim potrošači u Nemačkoj ne žele ni malo genske tehnike u svojoj hrani. I u tome su u pravu, saopštava „Grinpis“ - jer u genski manipulisanoj hrani je i gen koji je čini otpornom na antibiotike. A šta bi to moglo da znači za čoveka i životinje – teško je proceniti.

Autori: Hele Jepesen / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković