Policija od sad „bije“ zvukom

Vojna vežba u SAD. Šumom odjekuje pucnjava. Odjednom se među drvećem čuje oštar, glasan zvuk. Vojnik sa mašinskom puškom sklanja prst sa okidača i pokriva uši kako bi se zaštitio od buke. Pucnjava je utihnula. Zvučna bomba je pobedila.

Ta tehnika zove se LRAD, engleska skraćenica za akustične uređaje sa dalekim dometom. Umesto jednog velikog, ugrađeno je više malih megafona na ravni disk. Oni šalju signal pod oštrim uglom i zato je zvuk daleko jači.

„Uređaj se može podesiti na normalnu jačinu zvuka, pa čak i tada se može dobro čuti sa 300 metara razdaljine. A može se podesiti i da bude glasniji, pa tada zvuk doseže i do 700 metara“, kaže fizičar Jirgen Altman, ekspert za neubojito oružje sa Tehničkog univerziteta iz Dortmundu.

Protiv demonstranata, pirata i za lov na kitove

Kada se koristi LRAD, razumljive su čak i poruke iz helikoptera u vazduhu. A kad upozorenja ne urode plodom, može se pristupiti „psihološkom ratu“ i kroz megafon pustiti zvuke koji ljudima ulivaju strah.

Visina tona se pojača i podesi na frekvenciju na koju je uho posebno osetljivo. Megafon postaje oružje. Buka je toliko snažna da svako i nevoljno mora da stavi prste u uši, kako bi ublažio bol. To zvuči kao auto-alarm, ali glasan kao mlazni avion na 30 metara udaljenosti.

Zvučni top korišćen je već nekoliko puta. U septembru 2009, u Pitsburgu su se sastali lideri G20. Kako bi razbila nedozvoljene demonstracije, policija je na jedno vozilo montirala LRAD-megafon. U Južnom okeanu, japanski brodovi za lov na kitove koristili su zvučne topove kako bi oterali društva za zaštitu životinja koja su ih pratila u lovu. Tako se od pirata brane trgovački brodovi i oni na krstarenjima, kaže Altman:

„Oni su ove megafone montirali na palubama i usmerili ih ka piratskim brodovima. Iznenađeni i sa očigledno neizdrživim bolovima u ušima, pirati su okrenuli brodove i otplovili.“

Moralne dileme

Ipak, zvučni topovi imaju i štetnu posledicu: ako je čovek predugo izložen zvuku, rizikuje trajna oštećenja sluha. Zato bi to oružje trebalo pažljivo koristiti, ukazuje Altman: „Ako neko protiv drugih ljudi ili brodova potegne oružje, a za odgovor dobije glasnu buku i rizikuje oštećenje sluha, sa tim ja nemam nikakvih moralnih i etičkih problema. Ali ne mislim da bi bilo opravdano njegovo redovno korišćenje u demonstracijama, jer bi sigurno 10 odsto okupljenih imalo trajna oštećenja sluha.“

Do sada se prilikom korišćenja tog oružja, najbolje pokazao efekat iznenađenja. Čim ljudi računaju na to da će zvučni top biti upotrebljen, vrlo je lako zaštiti se. Najobičniji čepići za uši bi u principu bili dovoljni da se čovek zaštiti. To je još jedan od razloga zbok kojih bi korišćenje zvučnih topova trebalo da ostane izuzetak.

Autori: Frank Grotelišen / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković