Političari uništili temelje evropske valute

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover):

„Evro bi trebalo da bude zaštićen od globalne moći finansijskih špekulanata. Kada bi to bilo tako jednostavno! Evropljani su za to izdvojili 500 milijardi, a još 250 milijardi daje Međunarodni monetarni fond. Ono što je do sada važilo kao jedinstvena odluka u korist Grčke, sada važi za čitavu monetarnu uniju: njeni članovi će ubuduće pomagati jedni drugima kada zagusti. Ali, da li se sve to dešava samo da bi se ograničilo delovanje male, ali moćne, grupe špekulanata? Problem je mnogo dublji. Finansijske špekulacije su kao oluja: one čupaju drveće čije je korenje već bilo slabo. Ono što je počelo kao grčka kriza, postalo je evropska kriza. Ne samo zbog velikih deficita. Dublji razlog je kriza vođstva.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh):

„Još juče, narod (birača) ubirao je premije za svoje stare automobile. Danas, građani su u strahu da bi gigantski naduvane sume novca mogle da smanje vrednost njihovog životnog osiguranja. To može da se razume, ali je u suštini šizofreno. Jer, jedno uslovljava drugo; život na veresiju vodi ka istom rezultatu kao i inflacija: realni imetak gubi vrednost. Političari (koje smo izabrali) koji su nas doveli do ovoga, to dobro znaju, ali – ćute. istinu govore špekulanti na finansijskim tržištima. Oni su okončali iluzije.“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen):

„Problemi se trenutno ne rešavaju, već samo odlažu. Najpre je trebalo spasavati ušteđevine, zatim ’sistemski relevantne’ banke, a sada i evro. Od početka finansijske krize u jesen 2008. pa do sada, Nemačka je preuzela garantije u iznosu od ukupno 740 milijardi evra. Na najboljem smo putu da prokockamo najvažniju od svih valuta: naše poverenje. Nije dovoljno samo da svake nedelje iznosimo na sto nove milijarde koje nemamo; važnije je da oni koji imaju političku i ekonomsku odgovornost sad hitno učine ono što nije učinjeno kada je uveden evro: da instaliraju jake i trajne mehanizme za prevazilaženje krize i garantuju njihovo održavanje.“

Protivnici sadašnjeg sistema „presavili tabak“

U današnjem broju lista Frankfurter algemajne cajtung, pažnju privlači analiza objavljena na trećoj strani – u vidu plaćenog oglasa. Tekst oglasa je krupno odštampan i zauzima nešto manje od pola strane. Oglas su objavila petorica stručnjaka koji su pre nekoliko dana Ustavnom sudu podneli žalbu na odluku da Nemačka pruži Grčkoj finansijsku pomoć u vidu kredita vrednih 22,4 milijarde evra. Žalba je odbijena, ali ovi stručnjaci su oglasom objavljenim u visokotiražnim nadregionalnim novinama sada pozvali javnost da im se pridruži i podrži rad njihovog udruženja ’Za Evropu“.

Oglas je u ime petorice autora potpisao Joahim Starbati, ugledni profesor privrednih nauka na univerzitetu u Tibingenu, i autor mnogobrojnih naučnih radova iz oblasti socijalne tržišne privrede. Ista grupa je još 1997. Ustavnom sudu podnela žalbu na Amsterdamski ugovor o uvođenju nove valute – evra (koja takođe nije imala uspeha). U današnjem oglasu oni pišu:

Mi znamo – političari ne znaju...

„Kao nekada pred izbijanje Francuske revolucije, evropski političari su sada izgubili svaki osećaj za prava, brige i očekivanja svojih građana. Ljudima je potrebna ekonomski obezbeđena osnova za njihov rad, njihovu ušteđevinu, planiranje i budućnost – potreban im je stabilan novac. Ova osnova je neophodna za zajednicu slobodnih građana. Tamo gde nje nema, propadaju demokratija, pravna država, tržišna privreda i socijalni sistemi: propada građanstvo. Pad vrednosti novca je u svim vremenima bio uzrok i posledica takve katastrofe. Mi građani znamo to na osnovu gorkog iskustva. Ali, evropska politička klasa to očigledno ne zna (...) Kako inače objasniti to što je političarima važnije da njihovi sopstveni prestupnici ostanu u evro-zoni (a Grčka nije jedini takav prestupnik), nego da vrednost novca bude stabilna?

Velika kriza - velike laži?

Šta se dešava u glavama političara koji su preko noći sklopili ’paket spasa’ od 720 milijardi evra, paket koji stare dugove pretvara u nove? Time se ne spasavaju države, već banke. Odakle dolaze ta sredstva? Od poreskih obveznika i čuvara valute. Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond odrekli su se svoje nezavisnosti. Oni su postali državni bankari. Oni krše ugovor i ustav i stavljaju na raspolaganje svež („inflatorni“) novac za otkup državnih dugova. Ali, najveća i najočiglednija laž ogleda se u tvrdnji da će zemlje-dužnici kasnije uspeti da vrate ijedan cent tih kredita. To je nemoguće zbog uslova pod kojima su oni dati. Grčka i druge zemlje evro-zone su toliko duboko zaglibile u krizu da jednostavno ne mogu da vrate dugove.

Raj za špekulante

Kao da nije bilo boljih alternativa za saniranje zaduženih država i banaka. Mi smo ih dovoljno često i jasno navodili: Grčka i druge problemske zemlje moraju da napuste evro-zonu; samo van evro-zone one mogu da se saniraju. Zašto im se taj put ne dozvoljava? One bi se vratile svojoj staroj valuti i smanjile joj vrednost. Tako bi ponovo dobile izgubljenu konkurentnost na međunarodnom planu. Kada bi Grčku posetilo više turista, mogla bi da zaradi devize i njima počne da otplaćuje dugove (...) Šta znači ovolika evropska politička užurbanost i histerija od prošlog vikenda? Jesu li političari izgubili razum? Da li oni zaista misle da će inflacionim ekscesima povratiti poverenje ljudi i tržišta? Što dimenzije ovakvih programa pomoći budu veće, tim surovije će i tržišta izračunati svoje dobitke od inflacije, a njih će im doneti špekulacije sa padom vrednosti i kupovinom obezvređene imovine za jevtin novac. (...)

Potpisnici ovog pisma su Ustavnom sudu podneli svoju žalbu kako bi pravni aspekti paketa spasa donetog u ime Evrope mogli da se preispitaju. Taj paket je tempirana bomba i nije dovoljno demontirati ga samo pred sudom. Javnost mora da učestvuje u tome. Otuda i ovaj apel. Jer, jedno je jasno: političari su uništili temelje zajedničke evropske valute i zbog toga će monetarna unija da se pretvori u žirantsku i dužničku zajednicu. To bi bio kraj sna o Evropi; to moramo sprečiti“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković