„Politička blokada“ evrointegracija BiH

U Briselu se već može čuti da je godina za nama još jedna izgubljena godina za ambicije BiH na njenom evropskom putu. U trenutku kada njeni susedi očekuju nove korake, Hrvatska potvrdu o prijemu u članstvo 2013, Crna Gora datum za početak pristupnih pregovora, a Srbija status kandidata, iz Evropske unije poručuju da se o evropskoj agendi Bosne i Hercegovine ne može ni razgovarati bez formirane vlasti na državnom nivou.

Opisujući stanje u BiH kako stagnaciju, ali i moguću regresiju, direktorka Međunarodne krizne grupe za Evropu, Sabina Frezer za Dojče vele objašnjava: „Definitivno je viđeno malo progresa ove godine gledajući funkionisanje i države i entiteta. To je bila relativno tužna godina u kojoj je BiH mogla da izgubi i evropske fondove od 96 miliona evra. To sve ukazuje na nedostatak kompromisa i poverenja među liderima oba entiteta. Na sreću, na kraju je pronađeno rešenje, ali to samo potvrđuje naviku da u BiH morate da stignete do same ivice da bi tek onda kompromis bio moguć.“

Bez dogovora i poverenja nema ni progresa

Evropska unija koristila je svaku priliku da u poslednjih godinu dana uputi poziv bosansko-hercegovačkim liderima da zarad zajedničkog prosperiteta postignu dogovor o formiranju Veća ministara, ali i da se dogovore o pitanjima koja se tiču pristupanja EU, kao što je zakon o državnoj pomoći, popisu stanovništva, kao i sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić-Finci“ što bi omogućilo dalji napredak zemlje u procesu evrointegracija. U Briselu međutim tvrde da, pored ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju, u BiH nije viđen bitniji napredak.

Analizirajući poteze Republike Srpske, Međunarodna krizna grupa u svom poslednjem izveštaju naglašava veliki stepen nepoverenja između dva entiteta, i zaključuje da je za progres BiH najvažnije da se političari na svim nivoima, pogotovo između Federacije i Republike Srpske, nauče da rade zajedno.

„Tako bi umesto ’bučnih poteza’ bilo bolje da rade kroz postojeće institucije i uz pomoć EU, kao što je slučaj sa dijalogom o pravosudnom sistemu. Tako bi, korak po korak došlo do reformi. To bi znači da BIH još 10 ili 20 godina neće postati članica EU, ali će polako ići pravim putem“, kaže Sabina Frejzer i poziva Bošnjake, Srbe i Hrvate u BiH da se fokusiraju na implementaciju reformi, kako na državnom tako i na entitetskim nivoima, da rade na prosperitetu entiteta, ali u okvirima funkcionalne BiH.

Istovremeno, šef diplomatije Švedske, Karl Bilt, ocenio je na sastanku ministra spoljnih poslova EU, koji se danas(10.10.) održava u Luksemburgu da smanjenje vojnog prisustva Evropske unije u BiH ne bi trebalo da predstavlja problem, jer i prema njegovim rečima „problem u Bosni i Hercergovini nije vojne već političke prirode“.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković