Politička kalkulacija ili naplata dugova?

Najmanje 40 izbeglica je smrtno stradalo u školi UN-a u kojoj su potražili spas od bombardovanja u Džabaliji. U bombardovanju grada Gaze, prema izveštajima očevidaca, ubijeno je dvanaest članova jedne porodice. Kancelarka Angela Merkel apelovala je na Izrael da granicu prema pojasu Gaze otvori za snabdevanje stanovništva, piše list Zidočje cajtung na naslovnoj strani.

Bundesverovi vojnici kao garant mira na Bliskom istoku?

Špigel u internet izdanju izveštava o diskusiji koja se vodi među koalicionim političarima oko akcije Plavih šlemova u Gazi. Svet pritiska Izrael i Hamas na obustavu vatre. Kada oružje zaćuti, UN trupe bi mogle da nadgledaju mir u oblasti Gaze. Koalicioni partneri u vladi Nemačke više ne isključuju mogućnot da bi među njima mogli biti i vojnici Bundesvera. Za mnoge je time srušen tabu: Nemačke trupe treba da obezbeđuju mir na Bliskom Istoku. Obim i priroda angažmana još nije jasna stvar. Ponude se upravo formulišu, od strane EU ili iz Turske. I izraelska vojska zagovara međunarodni sistem nadzora. Pretpostavka je da trupe budu snažne i sposobne da se izbore sa izazovima. Biće to „vruća“ misija, konstatuje Špigel onlajn.

Arktičke hladnoće i problemi sa gasom

Svakim pooštravanjem spora oko isporuke gasa rastu i sumnje da li se u Rusiji zaista radi samo o tome da od Ukrajine naplati dugove i postigne fer cenu za svoj gas. Sve očiglednije je da Kremlj i ovom prilikom želi da naruši ugled Ukrajine na Zapadu kako bi nastojanja ove zemlje da se priključi EU i Nato sama od sebe propala. Gasprom sada od Ukrajine zahteva 450 dolara za 1000 metara gasa po kubiku, što je više nego što će ove godine plaćati zapadni Evropljani, zaključuje list Frankfurter algemajne cajtung.

Zidojče cajtung smatra da Moskva ne forsira energetski sukob sa Ukrajinom samo iz političkih kalkulacija, već takođe zbog akutne slabosti privrede. Radi se i o političkom rivalstvu. Naravno da premijer Putin ne bi imao ništa protiv pada predsednika Ukrajine Juščenka. Privredna kriza i masovna otpuštanja mogla bi dovesti do socijalnih nemira, što u Kremlju niko ne želi. Ali kriza je potpalila spor sa Ukrajinom i zbog toga što moskovske finansije više ne pružaju razlog za spokojstvo. Nije reč o državnim dugovima, već o koncernima poput Gasproma. Energetskom gigantu potreban je novac da bi se izborio sa kreditima realizovao projekte.

Smrt jednog špekulanta

Samoubistvo milijardera je vest koju su preneli svi elektronski i štampani mediji u Nemačkoj. Finansijska kriza navela je petog na rang listi najbogatijih Nemaca na samoubistvo. 74-godišnji Adolf Merkle u petak uveče se bacio pod voz u blizini svoje kuće u Ulmu. Njegova porodica je saopštila da ga je slomilo „bankrotstvo njegovih firmi, i nemoć da nešto učini“. Merkle se prekalkulisao na berzi. Njegova prezadužena preduzeća su u finansijskoj krizi izgubila na vrednosti i preti im prinudna prodaja.

U ledenom zagrljaju

Tabloid Bild prenosi: Bila je to najhladnija noć ove zime. U Saksoniji -26 stepeni. Jedna 77-godišnja žena u Vajmaru je umrla od hladnoće. Ona je izašla u šetnju iz koje se nije vratila u starački dom u kojem je živela. Arktičke hladnoće paralisale su saobraćaj. U vazdušnom saobraćaju, železničkom i putničkom saobraćaju bilo je problema i kašnjenja. Zastoji na pojedinim autoputevima bili su duži od 35 kilometara. Zbog velikih snežnih nanosa na aerodromu Frankfurt na Majni putnici su čekali od dva do osam sati na svoj let.