Politički moral i bezobrazni ne-Evropljani

Veliki nemački dnevni listovi komentarišu izvinjenje koje je srpski predsednik Boris Tadić uputio građanima Hrvatske zbog ratnih zločina u prošloj deceniji. Tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ tako piše:

„Hrvatima koji su patili pod srpskom agresijom izvinio se već pre četiri godine predsednik u međuvremenu rasformirane srpsko-crnogorske federacije. Iste reči koje je sada izgovorio srpski predsednik ipak imaju drugu težinu. Moralno gledano izvinjenje je bilo odavno potrebno, politički je trenutak za njega bio dobro odabran. Po teškom pitanju međunarodno-pravnog položaja Kosova Tadiću su potrebni i podrška ruskog predsednika, koji je sa njim kao pokrovitelj Srba učestvovao na energetskom samitu jugoistočne Evrope u Zagrebu. Tadiću su potrebni i razumevanje ili makar dobronamerna neutralnost susednih država čiju indirektnu podršku ne može da očekuje. Politika i moral su tesno povezani, baš kao i politika i energija. Srbi su zarad Kosova spremni da se izvine Hrvatima, pogotovu ako uz to ide i decentno podsećanje Vladimira Putina da čitav region zavisi od energije.“,

objašnjava ovaj konzervativni dnevnik iz Frankfurta na Majni. Ugledni „Ziddojče cajtung“ takođe smatra da izvinjenje Borisa Tadića nosi posebnu težinu:

„On je ipak prvi predsednbik Srbije, posle svrgavanja autokrate i glavnog izazivača rata Slobodana Miloševića, kojeg je narod izabrao na glasanju. Osim ovakvih izjava, međutim, ima i dela koja mnogo više doprinose pomirenju. Pravosudni organi Srbije, Hravtske, Bosne i – u ograničenoj meri – međunarodnog protektorata Kosovo ispomažu jedne druge stavljanjem na raspolaganje svedoka za rasvetljavanju ratnih zločina poput onih u Vukovaru i Srebrenici. U tome prepreku i dalje predstavljaju politički interesi. Nakon što je Međunarodni sud pravde Srbiju oslobodio optužbe za genocid, muslimanski političari još su žešće nastavili da osporavaju pravo na postojanje srpskoj republici u Bosni, što opravdavaju činjenicom da je genocid u Srebrenici potvrđen. Rat se tako nastavlja prebacanjem krivice. Tu izvinjenja svakako mogu da budu samo od koristi.“,

uveren je komentator ovih liberalnih novina iz Minhena. Mnoge njegove kolege veliku pažnju su danas posvetile kompromisu koji je na samitu Evropske unije pod predsedništvom nemačke kancelarke Angele Merkel postignut oko planiranog evropskog ustava. Za ekonomiju specijalizovani „Handelsblat“ ukazuje:

„Uspeh je i sama činjenica da je u ovo vreme blage evroskleroze uopšte uspela reforma ugovora o Uniji. Pobeda proevropskih vlada ipak nije potpuna. Da je sigurna u sebe, Evropska unija bi istakla svoje vrendnosti a ne bi ih skrivala među fusnote i pravničke reference. Očekivanja nije ispunila čak ni forma dokumenta.“,

kritikuje ovaj neoliberalni dnevni list iz Diseldorfa. Dok „Lajpciger folkscajgung“ primećuje:

„Kompromis koji je u Briselu postignut dodatno se relativizuje čim se uporedi sa onim što je zapravo bilo moguće. Već je stari ustav Evropske unije bilo prihvatilo 18 zemalja a još četiri su na to bile spremne. Odluka Britanaca da ne prihvate zajedničke evropske vrednosti mogla bi da se pokaže kao otrov koji sporo deluje. Premijer Toni Bler je pokazao pravo lice. On nije istinski Evropljanin. Posebna priča je bezobrazno ponašanje Poljaka. Kancelarka Merkel je nastupila odlučno kada je zapretila Poljacima da će ih izolovati ali je na kraju Evropa dodatna izašla u susret zahtevima Varšave oko budućeg prinicpa glasanja.”,

zaključuje ovaj regionalni dnevnik iz Lajpciga.