Politikant se vraća preko grbače manjina
23. septembar 2017.
Velika pažnja koju je u hrvatskoj javnosti dobila referendumska inicijativa da se poslanici nacionalnih manjina biraju putem opšteg prava glasa s građanskih lista, a ne više u posebnoj izbornoj jedinici, obrnuto je proporcionalna političkoj marginalnosti predlagača te promene Ante Đapića, bivšeg predsednika Hrvatske stranke prava (HSP). Inicijativa je dobila dodatan zamah nakon što joj se pridružila Željka Markić sa svojim udruženjem „U ime obitelji“, koja se već dokazala izuzetno prodornom organizacijom referenduma o braku pre nekoliko godina.
Upitan o razlozima zbog kojih je pokrenuo ovu inicijativu, Đapić se vratio u 2003. godinu, kada je nakon parlamentarnih izbora tadašnji šef HDZ Ivo Sander za koalicione partnere, umesto njegovog HSP, uzeo Samostalnu demokratsku srpsku stranku (SDSS), čime je, po Đapićevom mišljenju, „prvi put izigrana volja birača“. Tada je, nastavlja Đapić, stupio na snagu „bastardni zakon“ o izboru poslanika manjina, kojim je osigurana „nadzastupljenost“ manjinskih birača, čiji su zastupnici s „pet puta manjim brojem glasova“ dobili saborske mandate.
„Takav sistem ne postoji nigde u Evropi, ni u jednoj državi, nego samo u Hrvatskoj. Nigde u Evropi manjine nisu ustavna kategorija kao u Hrvatskoj, niti ijedna druga zemlja ima ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, što je relikt bivših vremena. Svi hrvatski građani moraju imati jednaka prava i obaveze“, uverava Đapić.
Neposredan povod za ovu inicijativu Đapić je pronašao u nedavnom premeštanju ploče sa natpisom „Za dom spremni“ iz Jasenovca i aktivnoj ulozi čelnika SDSS Milorada Pupovca i poslanika talijanske manjine Furija Radina u tome. Reč je o svojevrsnoj Đapićevoj osveti Pupovcu i Radinu, što Đapić, uostalom, i ne krije. „Ko je Radin da bi mogao da arbitrira gde smije biti ploča HOS-a u Hrvatskoj? Zato smo tome odlučili stati na kraj. Terali su zeca, a isterali lisicu“, kaže ovaj nekada uticajni političar, koji očigledno uživa što je ponovno u centru pažnje.
Đapić je uveren da će za svoj projekat dobiti „široku podršku“, najpre braniteljskih udruženja i braniteljske populacije, a tvrdi da već ima podršku pravnih stručnjaka, koji će osigurati da se inicijativa sprovede u skladu s referendumskim pravilima.
Pravo glasa samo za 'dobre Hrvate'
Đapićeva inicijativa istovremeno dovodi premijera Andreja Plenkovića (HDZ) u nezahvalnu poziciju, s obzirom na to da njegova vladajuća većina zavisi upravo od glasova poslanika manjina, iako je desno krilo HDZ sigurno nezadovoljno takvom saradnjom i ne bi imalo ništa protiv smanjenja prava manjina.
No profesor i politički analitičar Ivan Rimac ocenjuje da je ovde najpre reč o pokušaju revitalizacije Đapićeve političke karijere. „Postavljanje HOS-ove ploče u Jasenovcu bio je prvi korak. U istom kontekstu sada se pojavljuje inicijativa kojom se osporava pravo nacionalnim manjinama da biraju svoje saborske zastupnike. Đapić zagovara netolerantnu tezu prema kojoj svi mogu imati pravo glasa ako razmišljaju kao 'dobri Hrvati', a argument koji pri tom koristi, da manjinski zastupnici predstavljaju jezičak na vagi pri formiranju vlasti, samo je dokaz netolerancije hrvatske politike“, objašnjava Rimac u razgovoru za DW.
Đapić, po mišljenju ovog analitičara, otvoreno iskazuje neprijateljstvo i nesnošljivost prema predstavnicima srpske manjine, no ključnim smatra Đapićev stav da manjinski zastupnici mogu konzumirati svoja prava jedino ako se slažu s njegovim ideološkim stavom. „Zato se iza zahteva za redefinisanjem delovanja manjinskih zastupnika krije pokušaj da se njihova prava ne samo umanje, nego i potpuno negiraju, po uzoru na modele koje smo imali kod nekih drugih totalitarnih režima. Sam model što ga predlaže nije toliko vezan za ideološke osnove Đapićeve stranke, nego za reprodukovanje modela političke podobnosti kakav smo imali za vreme komunizma“, podvlači Rimac.
Nova politička podobnost
Zanimljivo je da se ovom inicijativom predlaže upravo onakav model izbora manjinskih poslanika kakav postoji u Srbiji, koji ne poznaje garantovano mesto za hrvatskog poslanika, zbog čega je Hrvatska svojevremeno blokirala otvaranje Poglavlja 23 pregovora Srbije i EU.
Rimac objašnjava da Đapić ne sledi logiku zvanične politike prema susednim zemljama kada je reč o pravima tamošnjih Hrvata, jer njegova politička agenda „zagovara granice izvan današnjih granica Hrvatske“. Smatra da će zato biti zanimljivo videti kako će reagovati zvanična politika, koja je do sada bila vrlo snishodljiva prema Đapićevim ispadima, poput ploče s ustaškim pozdravom.
Rimac se slaže da ova inicijativa stavlja Plenkovića pod „izvestan pritisak“, premda smatra da najveća opasnost za premijera ne dolazi od unutarstranačke desnice, nego od angažmana Crkve i njenog zagovaranja političkih promena „koje su na tragu definisanja nove političke podobnosti, povezane s ideologijom iz nekih bivših vremena“. Upravo angažman Željke Markić i njenog udruženja, bliskog Crkvi, Rimac vidi kao realan problem za Plenkovića, jer se, kako ocenjuje, već se pokazalo da Plenković nije sklon potezima koje bi kritikovala Crkva.
Naš sagovornik uopšte ne sumnja da je reč o neustavnoj inicijativi, s obzirom na to da Hrvatska u preambuli Ustava ima precizno definisano koje se nacionalne manjine smatraju autohtonim i koje imaju pravo na političku zastupljenost. „Ovde je problem što se ova inicijativa ne temelji na zahtevu da se manjinski zastupnici uklone iz političkog života, nego da im se smanje prava na nivo koji im želi dopustiti većina. Upravo u tome vidljiva je sva nedemokratičnost ovog postupka“, zaključuje Rimac.
Fanatični antiliberalizam
Vuk Perišić, ugledni riječki publicista i liberalni komentator, uzroke najnovije referendumske inicijative pronalazi u „dubokom i fanatičnom antiliberalizmu“. „Ovde nije reč samo o nacionalizmu, jer Đapić tvrdi da je nedopustivo da u Hrvatskoj žive ljudi koji nisu politički Hrvati. Zašto ne bismo dopustili da u Hrvatskoj žive ljudi koji se osećaju kako god žele? Đapićeve namere, dakle, mnogo su šire od klasičnog etničkog sukoba između većine i manjine. Reč je o antidemokratskom trendu, koji nije prisutan samo u Hrvatskoj i koji preti pravima pojedinaca i slobodi građana“, smatra Perišić.
Da li bi predstavnici manjina trebalo da se izuzmu kada se odlučuje o formiranju parlamentarne većine? „Nipošto, jer bi to bilo krajnje antidemokratski. Dok god je Hrvatska ustrojena kao nacionalna, odnosno etnička država većine, manjine moraju biti zaštićene. Da je Hrvatska građanska država, onda bi cela ova priča bila suvišna“, objašnjava Perišić za DW.
Na pitanje je li ova materija pogodna za referendumsko odlučivanje, Perišić odgovara odrično. Štaviše, Perišić referendum smatra jednim od najnedemokratskijih instituta, ističući da postoje vrednosti koje niko ne bi smeo da dovodi u pitanje, ni parlament, pa ni građani na referendumu. U takve vrednosti, po njegovom mišljenju, spadaju zaštita manjina, prava pojedinca i zabrana smrtne kazne, jer reč je o civilizacijskim vrednostima.
Kako će se ova inicijativa odraziti na međunarodni položaj Hrvatske, posebno položaj u EU, odakle su već stizale kritike zbog nedemokratskih tendencija? Perišić ne samo da pretpostavlja da će takvih kritika od strane zapadnih diplomata biti, nego ih i priželjkuje. „Zapadne diplomati su jedini demokratski faktor u Hrvatskoj. Da nema međunarodnog pritiska koji traje od početka devedesetih, Hrvatska bi verovatno potonula u otvorenu nacionalističku diktaturu“, pesimističan je Perišić.