Poljska se plaši „ruskog medveda“

Premijer Poljske Donald Tusk dramatično je predstavio krizu na Krimu: „Sukob ima sve naznake da može da izazove rat koji bi pogodio sve države na svetu“, upozorava predsednik vlade. Posledice bi bile teške i za Poljake to je „biti ili ne biti“ izjavio je on u nedelju (2. 3.) uveče u Varšavi.

Naime, Poljska je sused Ukrajine i sa njom deli svoju jugoistočnu granicu, dužu od 500 kilometara, a na severu se graniči sa ruskom enklavom Kalinjingradom. Međutim, premijer Tusk i njegovi sunarodnici nisu zabrinuti samo zbog geografske blizine sukoba, već i zbog sličnosti između poljske i ukrajinske istorije, pošto se obe zemlje tradicionalno koriste kao moneta za potkusurivanje između Rusije i zapadnih sila. Zbog interesa većih država, granice Poljske i Ukrajine prekrajane su mnogo puta i čitavi segmenti stanovništva prinudno su iseljavani.

Od „Narandžaste revolucije“ do pada Janukoviča

Poljska je preuzela ulogu posrednika u Ukrajini još u sukobu između pristalica Viktora Juščenka i Viktora Janukoviča u 2004, tokom tzv „Narandžaste revolucije“, s ciljem da omogući ponovno održavanje izbora. Tadašnji poljski premijer Aleksandar Kvašnjevski je, zajedno sa litvanskim predsednikom Valdasom Adamkusom posetio Kijev, vodio dugotrajne pregovore i doprineo smirivanju napetosti.

Poljska se umešala i u završnicu krize na Majdanu, kada je počeo da raste broj žrtava u glavnom gradu Ukrajine. Ministri spoljnih poslova Poljske, Nemačke i Francuske posredovali su dogovoru između sukobljenih strana. Međutim ti napori su se ubrzo izjalovili, jer je već nekoliko sati nakon navodnog postizanja kompromisa Janukovič svrgnut i otišao u Rusiju.

Amerika tradicionalni saveznik

Šef Berlinskog informativnog Centra za transatlantsku budućnost Otfrid Nasojer smatra da će poljskim političarima biti teže da igraju pomiriteljsku ulogu u najnovijoj krizi na Krimu. Naime, u toj zemlji postoji „odbrambeni stav“ prema Rusiji: „Što se tiče bezbednosne politike, Poljska je tradicionalno u velikoj meri okrenuta ka Americi“, kaže Nasojer. Po njegovim rečima, unutar zemlje postoji strah da bi „ruski medved ponovo mogao da ojača“.

Drugim rečima, poljske vlasti moraju da zastupaju to antirusko raspoloženje, da ne bi zapale pod politički pritisak.

„Bezrazložna agresija“

Nasuprot tome, direktor Poljskog instituta za međunarodne prilike (PISM) Marcin Zaborovski naglašava da njegova zemlja često brani ruske interese u Evropskoj uniji. „Na primer, Poljska se založila za liberalizaciju viznog režima za ruske državljane koji žele da putuju u Evropsku uniju“, kaže Zabrovski. Međutim, taj vid podrške mogao bi uskoro da se okonča, s obzirom na pretnje Brisela sankcijama prema Rusiji.

Zaborovski takođe smatra da poljska vlast mora da reaguje na „bezrazložni akt agresije protiv našeg bliskog suseda, Ukrajine“ koji vrše Rusi. „Mi to vidimo kao prestup međunarodnog prava.“ Zbog toga, ovaj poljski politikolog poziva međunarodnu zajednicu da ne sedi skrštenih ruku: „Putin će ići onoliko daleko koliko mu dozvole. Ako nema jasnog odgovora na privrednom, političkom i diplomatskom nivou, verujem da preuzimanje Krima neće biti poslednji korak.“

Autori: Markuc Litike / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković