Poljske elektrane koče klimatsku politiku EU

Na sastanku ministara za zaštitu životne sredine u Briselu, Poljska je uložila veto protiv mera za dodatno smanjenje emisije CO2 za period od 2020. do 2050. godine. Evropska komesarka za klimu Koni Hedegard i danski ministar za klimu Martin Lidegard saopštili su da je Poljska jedina zemlja koja nije podržala taj projekat. Svih preostalih 26 zemalja EU po tom pitanju je bilo složno. Saglasnost svih je međutim postignuta po pitanju sprovođenja međunarodnog Kjoto protokola.

Evropska unija već se ranije obavezala da će u narednih deset godina emisiju CO2 da smanji za 20 procenata. Do 2030. emisiju bi trebalo smanjiti za 30, do 2040. za 60, a do 2080. za 80 procenata. Cilj tih mera je da se globalno zagrevanje ograniči na najmanje dva stepena Celzijusova.

Poljska: 90 odsto energije na ugalj

Poljska je prihvatila cilj smanjenja emisije CO2 za 20 odsto do kraja 2020. godine, ali je odbacila preostale planove. Glavni razlog je taj što se više od 90 odsto struje u toj zemlji proizvodi u – za okolinu štetnim – elektranama na ugalj. Poljski ministar za zaštitu životne sredine Marcin Korlec izjavio je da je već usvajanje postojećih propisa bio „veoma bolan proces“. Poljska insistira da se za sprovođenje tog dugoročnog cilja najpre obavežu veliki svetski zagađivači životne sredine, kao što su Kina i SAD.

Odluku Poljske kritikovala je humanitarna organizacija Oksfam (Oxfam) i ocenila je kao neodgovornu. „Poljska na taj način sprečava čitavu EU da se na globalnom nivou snažnije angažuje na zaštiti životne sredine“, izjavio je stručnjak za klimatska pitanja Jan Kovalcig, iz Oksfamovog nemačkog ogranka. On zahteva od nemačke vlade, da Poljsku podseti na veliku odgovornost koju ima prema ljudima iz zemlje koje su najteže pogođene klimatskim promenama. Razočarani su i predstavnici organizacije Grinpis (Greenpece). „Poljska potvrđuje svoj imidž zastarele ekonomije, koja koči napredak čitavog kontinenta“, kazao je portparol za klimatska pitanja Joris den Blanken.

Poljski veto je i težak udarac za nemačkog ministra za zaštitu životne sredine Roberta Retgena, kao i za komesarku za klimu EU Koni Hedegard. Oni su zahtevali da se emisija CO2 do 2020. smanji za 25 procenata. Rasprave o tom pitanju će se nastaviti na sledećem samitu lidera EU koji je zakazan za jun.

Autor: Boris Rabrenović (dpa, afp dapd)
Odg. urednik: Nemanja Rujević