Polna (ne)ravnopravnost među nemačkim oblacima

„Mene je letenje oduvek oduševljavalo. Izgleda da je vazduh moj element. Stvarno je neverovatan osećaj dok lebdite iznad zemlje; prosto imate utisak da ste potpuno slobodni…“

Barbara Fridenberg položila je za pilota davne 1973. godine. Kao sve veće stvari u životu, i ova se dogodila igrom slučaja. Suprug Jan, inače profesionalni pilot, odlučio je da joj za 30. rođendan pokloni probnu vožnju avionom u pratnji instruktora. Godinu dana kasnije, Barbara je letela rame uz rame sa njim, i ostalim muškim kolegama.

„Kada sam dobila dozvolu za letenje, bila sam jedina žena u našem aero klubu. To, naravno nije bilo lako. Uvek sam sve morala da uradim 100 posto kako treba, da me ne bi ismejali. Kada ste žena, ne smete da pravite greške. Sve mora da bude perfektno“.

Biti pilot, u Nemačkoj je i dalje muško zanimanje. U velikim avio kompanijama, kao što je Lufthanza, žene čine samo 5 odsto pilotskog osoblja, dok ih je u čitavoj Nemačkoj ukupno 400. Razlog je uglavnom to što žene, s obzirom na prirodu posla, teško uspevaju da usklade profesiju s porodičnim obavezama.

Opasnosti iznad Konga

Barbara nije profesionalni već tzv. privatni pilot. S obzirom da voli avanture, letenje joj je otvorilo nove vidike. Sedam puta je učestvovala u avio-reliju „Tuluz/Senegal/Tuluz“ - od Francuske, preko Španije, Maroka, Mauritanije do Senegala i nazad. Sedmi put, kada joj je kopilot bila žena, stigla je četvrta - od ukupno 25 učesnika. Ipak, njena najveća avantura bilo je letenje za jednu belgijsku humanitarnu organizaciju u Republici Kongo:

„To su bila dva meseca letenja pod ekstremnim uslovima. Sletala sam u savanu, prašumu… Odmah sam shvatila da mogu da zaboravim kako sam letela do tada - po Evropi. U Kongu nije bilo infrastrukture, na sve strane su bili naoružani pobunjenici… morala sam stalno da improvizujem. Uprkos svemu, to je za mene, kao privatnog pilota, bilo posebno iskustvo jer, tako sam mogla da učinim i nešto korisno”.

Ma koliko joj to teško palo, Barbara je nedavno odlučila da prestane da leti. Produžavanje dozvole je skupo, a i zašlo se u godine kada to treba prepustiti mlađima. Njoj ostaje da se tri puta godišnje sastaje sa koleginicama iz Udruženja nemačkih žena pilota. Na tim susretima one obično razmenjuju iskustva. Ipak, desi im se da, kada se baš opuste, malo i ogovaraju muške kolege.

autorka: Sanja Blagojević

odg. urednik: Nemanja Rujević