Pomirenje na Balkanu - ulaznica za Evropu

„Da biste imali mir, morate da izgradite i takve međusobne odnose, a upravo je to ono što nedostaje Zapadnom Balkanu i što je preduslov za evropske integracije“, kaže u razgovoru za Dojče vele, profesor Albert Maes, bivši ambasador Evropske unije u nekadašnjoj Jugoslaviji i član Evropskog centra za mir i razvoj.

Nove granice

Nedostatak dijaloga, međusobno nepoverenje i prepreke na svakom koraku, a sve kao posledica ratova, to je situacija na zapadnom Balkanu danas. I dok, sa jedne strane, te zemlje žele da postanu deo EU, što pretpostavlja zajedničko tržište kao i slobodno kretanje ljudi i dobara, sa druge strane, one međusobno dižu nove granice. Da bi Zapadni Balkan pristupio Uniji nije dovoljno samo ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena, potrebna je pre svega suštinska stablilizacija Balkana.

Ključna reč - poverenje

Za to prema rečima profesora Alberta Maesa postoje dve preduslova: „Prvi preduslov je da sve zajednice prihvate saradnju bez pokušaja uspostavljanja međusobne dominacije. Drugi preduslov je zajedničko rešavanje problema, jer se jedino tako može prevazići međusobno nepoverenje.“

Međusobnih problema ima mnogo, a možda su najosetljiviji oni koje se tiču nacionalnih manjina. Tu su zemlje Zapadnog Balkana u mnogome isprepletene. „I pored nekih drugačijih uveravanja, teško je danas biti Srbin na Kosovu, ali i kada Srbi kažu da su prava albanske manjine zagarantovana, ni to nije dovoljno. Potrebno je poverenje. Tu su i druge manjine, recimo srpska manjina u Hrvatskoj, koju takođe ubrajam u zemlje Zapadnog Balkana, iako oni sebe vide kao Evropljane. Ali zajedničke su im granice, zajedničko im je pitanje manjina.. Dakle, mora se doći do međusobnog poverenja, ili bar pokrenuti dijalog o tome.“

Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju tu tek postoje posebni problemi kada je reč o državnoj strukturi, kaže Maes i objašnjava: „Ako BiH ostane konfederacija pod onim uslovima koje je propisao Dejtonski sporazum, to neće biti dovoljno da bi se ispunili politički kriterijumi za ulazak u EU. Ako tako slaba konfederacija, sa tako malim ovlašćenjima, uđe u EU, evropske institucije će joj preuzeti još više nadležnosti i šta će tada ostati državi? Ne baš mnogo.“

EU je za zemlje Balkana napravila obiman program za asocijaciju i stabilizaciju. Stabilizacija je možda malo skrajnuta u ovom trenutku kada svi razmišljajuu prvenstveno o rokovima za kandidaturu. Sve to može napraviti veći problem kasnije, smatra Albert Maes: „Do asocijacije zemalja Zapadnog Balkana u EU moralo bi doći tek pošto se postigne politička stabilizacija tih zemalja. Ako EU prihvati zemlje koje nisu rešile svoje unutrašnje ili međusobne probleme tada ćemo dobiti problem unutar same Unije. Takve probleme je teže rešavati kad jedna zemlja već uđe u EU, nego kad je još u kandidaturi. Tako se može desiti da umesto da EU donese mir Zapadnom Balkanu, Zapadni Balkan unese nemir u EU.“

Zajedno u EU

Bivši amabasdor EU smatra da bi bilo lakše za sve kada bi zemlje zapadnog Balkana zajedno ušle u EU. Tako bi se izbeglo i konstantno menjanje granica u tom delu Evrope. On povlači i paralelu kada su u pitanju zemlje nekadašnje Jugoslavije i zemlje istočne Evrope. „U zemljama istočne Evrope situacija je čak, ekonomski gledano, bila lošija nego u bivšoj Jugoslaviji, ali one su posle pada “gvozdene zavese“ tražile zajednička rešenja, to je nailazilo i na otpore, ali one su uspele da izbegnu sukobe i razaranja i tako prevaziđu međusobne razlike.“

Novi zajednički život na Balkanu

Dakle sam ulazak u EU neće doneti Balkanu rešenje za tamošnje probleme i neslaganja. Sa problemima i neslaganjima se zemlje te regije moraju same, međusobno, suočiti i tako pronaći zajednički izlaz, zaključuje Albert Maes i šalje, za kraj, ličnu poruku građanima zapadnog Balkana: „Imate tako lepe zemlje, i tako maštovite ljude - ne kvarite to! Pokušajte da, ne vraćanjem u prošlost, jer to ne želite, već izgradnjom novog načina zajedničkog života, živite zajedno u miru i harmoniji.“

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović