Pomorska invazija na Sloveniju?

Iako je ratni veteran i penzionisani pukovnik Hrvatske vojske Petar Janjić Tromblon znatno ublažio svoju retoriku i umesto najavljenog konvoja stotinu hrvatskih brodića prema Piranskom zalivu za 3. februar najavio „Regatu za razum“, u Sloveniji i dalje reaguju burno, nazivajući Janjićevu akciju „pomorskom invazijom na Sloveniju“. Janjić je prošle nedelje premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću dao 78 sati da reši problem u Piranskom zalivu, jer će u suprotnom to učiniti on sa svojim konvojem. Ali onda je, uoči subotnjeg isteka ultimatuma, rok produžio do ponedeljka.

- pročitajte još: EU je na potezu

Premijer Plenković nije reagovao na Janjićevu provokaciju, ali jeste prokomentariao sličan poziv poslanice u Evropskom parlamentu Ruže Tomašić da u Piranski zaliv pošalje vojsku i policiju, poručivši da Hrvatska „neće ratovati sa Slovencima“. „Budimo realni – skijajmo“, opušteno je rekao hrvatski premijer. Ali čini se da su Plenkovićevi saradnici odradili svoje, jer je Janjić u međuvremenu reterirao. Po isteku drugog ultimatuma prvobitno ratoborni Janjić postao je miroljubiviji, objavivši da bi konvoj prema Piranskom zalivu bio suviše pasan i suviše skup.

Demonstranti sa plaćenom ulaznicom

Zato je Janjić odlučio da organizuje „Regatu za razum“, koju je – znakovito – nazvao „Piranski zaliv-Savudrijska vala“, i u kojoj bi trebalo da učestvuju tri veća turistička izletnička broda. Oni bi trebalo da doplove do središnje crte u Piranskom zalivu, gde će u more biti spušteni venci za poginule hrvatske branitelje. Regata bi trebalo da okupi branitelje, ribare, pa čak i navijačke grupe, ali svi će morati da plate i ulaznicu od 50 kuna.

Janjić pritom izričito tvrdi da nije reč o „pozivu na nasilje, već pozivu na razum“. Ipak, on svejedno upozorava slovenačku policiju, koju je optužio da se „služi nasiljem i terorizmom“, da ne ometa akciju, jer će u suprotnom „snositi odgovornost za neželjena i neplanirana događanja“.

Janjićeva inicijativa izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama u Sloveniji, a mediji su naglašavali da njegovu akciju, prema Janjićevim rečima, „apsolutno podržava“ i predsednica hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Na opasnost od novih incidenata i nacionalizma uoči sastanka sa šefom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom upozorio je i predsednik Slovenije Borut Pahor. Ljubljansko „Delo“ prisetilo se slične akcije u Piranskom zalivu iz 2009. godine, koju je inicirala tadašnja novinarka HTV-a Branka Šeparović. Akcija u kojoj je učestvovalo pedesetak brodića bila je uperena protiv arbitražnog sporazuma. Slovenački MUP za sada nije odgovorio na pitanje medija kako će reagovati na Janjićevu regatu.

„Politizacija na nacionalističkoj osnovi“

Najozbiljnija reakcija na najavljenu akciju stiže od slovenačkog poslanika u Evropskom parlamentu i bivšeg premijera Alojza Peterlea, koji je u pismu liderima glavnih evropskih institucija poručio da je „poštovanje međunarodnog prava“ bolje od „pomorske invazije na Sloveniju“, upozoravajući Evropsku komisiju da mora da reaguje jer je u protivnom moguće „otvaranje Pandorine kutije na Balkanu“. Ugledni slovenački političar u pismu predsednicima Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, Evropskog parlamenta Antoniju Tajaniju i Saveta EU Donaldu Tusku, sebe predstavlja kao osobu koja dobro poznaje genezu slovenačko-hrvatskog graničnog pitanja, koji je podržavao Hrvatsku i primio visoko hrvatsko odlikovanje za učešće u procesu njenog osamostaljenja.

- pročitajte još: Začarani krug uslovljavanja

Peterle u pismu upozorava da je u Hrvatskoj, pola godine nakon objave arbitražne odluke, došlo do „nove politizacije na nacionalističkoj osnovi“. „Zbog nepoštovanja međunarodnog prava i dolazi do iskazivanja političke volje koja nije na strani prava i to može predstavljati pretnju miru, pri čemu posebno mislim na poziv na civilnu pomorsku invaziju Hrvatske na Sloveniju“, piše Peterle evropskim liderima. U izjavi Slovenačkoj televiziji Peterle dodatno objašnjava da bi dolazak hrvatskih brodova do središnje crte Piranskog zaliva predstavljao invaziju, jer je taj deo zaliva arbitražnom odlukom pripao Sloveniji.

„Hrvatska se zaletela“

Slovenački kolumnista i profesor socijalne i političke psihologije Vlado Miheljak primećuje da „bizarni sporovi“, kakav je prema njegovom mišljenju i hrvatsko-slovenački spor u Piranskom zalivu, po pravilu privlače egzotične tipove i s jedne i s druge strane. „Takvi slučajevi senzibiluju osobe koje reaguju nekonvencionalno, bez obzira na to da li je reč o Jošku Jorasu na slovenačkoj ili veteranu Janjiću na hrvatskoj strani. Reč je o ljudima koji žive ili od sećanja ili od budalaština“, smatra Miheljak. On pritom naglašava da najveći problem hrvatsko-slovenačkih odnosa nisu takvi „egzotični tipovi“.

 „Oni nisu ni zakomplikovali odnose Hrvatske i Slovenije, a pogotovo oni ne mogu ni da ih razreše. Problem je što iza kulise koju stvaraju takvi tipovi postoji ozbiljan problem, a taj problem svakako nije problem nerešene granice, jer to i nije ozbiljan problem. Najveći problem naših odnosa jeste nesposobnost politike. Čak mislim da političari na jednoj i drugoj strani – iako nisam zagovornik teorija zavere – veoma dobro žive od nerešavanja tog problema. Problem je u političarima koji ne vide horizont politike – i naše i vaše, na žalost“, mišljenja je ugledni slovenački analitičar.

- pročitajte još: Hrvatska nije gubitnica arbitraže

O tome, prema njegovom mišljenju, svedoče dosadašnji neuspešni pokušaji da se bilateralnim putem reši problem. Jer osim pokušaja premijera Drnovšeka i Račana, Miheljak smatra da i nije bilo ozbiljnijeg pokušaja da se okonča spor. „Slovenija je zatim počela da uslovljava hrvatsko pristupanje EU rešavanjem tog pitanja i tada je Hrvatska morala da prihvati nametnutu arbitražu. Nisam zagovornik slovenačke politike, štaviše, češće sam njen kritičar, ali mislim da je hrvatska garnitura pogrešila zato što je napustila arbitražni postupak. Ne ulazeći ovde u razloge za to – a znamo da su i jedni i drugi tokom postupka činili nedozvoljene stvari – arbitražna odluka nije nepovoljna za Hrvatsku, daleko od toga. Ta odluka je za Hrvatsku mnogo bolja od sporazuma Račan-Drnovšek. Njome niko ništa ne dobija, niti gubi. Zato mislim da se Hrvatska zaletela, a sada iz te situacije ne zna da se izvuče. Kao što vidimo“, zaključuje Miheljak, „političari su ovde naš najveći problem, a ne egzotični tipovi kao što su Janjić ili Joras.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android