Ponoš u Briselu - Pravo mesto za razgovore o KFOR-u je Njujork

U srijedu (14.5.), general Ponoš je razgovarao s načelnikom Združenog generalštaba američke vojske, admiralom Majkom Malenom i generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom.

Na svim odvojenim susretima general Ponoš je insistirao na podršci za zadržavanje mandata Kfor-a koji mu je utvrđen 1999. godine rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako ne bi bio “uvučen u stvaranje bilo koje institucije na Kosovu koja bi oličavala nezavisan status ove srpske pokrajine”.

Deklaracije i proglasi ne menjaju suštinu

Na pitanje novinara da li je sa generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop Sheferom i drugim visokim vojnim dužnosnicima razgovarao i o ulozi Kfor-a ukoliko bi se dogodilo da vlasti na Kosovu od 15. juna proglase nezavisnost na cijeloj teritoriji Kosova, general Ponoš je rekao da mu je „praksa u životu potvrdila da deklaracije i proglasi ne menjaju stvari suštinski“. Na konstataciju novinara da se spekuliše i o eventualnim nagodbama u vezi sa promenom dosadašnjeg mandata Kfor-a, general Ponoš je odgovorio da u Brisel nije došao da bi nagađao.

Na pitanje da li mu je poznato da generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer naredne sedmice putuje u Njujork radi razgovora s generalnim sekretarom UN, Ban ki Munom, o Kosovu, načelnik Generalštaba Vojske Srbije je rekao da mu je takva informacija poznata, da je o tome razgovarao sa Sheferom i da je “ideja generalnog sekretara da putuje u Njujork odlična, jer je Njujork prava adresa da se o tome razgovara”.

Govoreći o mogućim scenarijima nakon 15. juna kada bi na snagu trebalo da stupi nedavno proglašeni ustav Kosova, general Ponoš je odgovorio da je odgovornost svake armije, uključujući i Vojsku Srbije i snage Kfor-a da se bezbednosna situacija u nestabilnim područjima drži stalno pod kontrolom. Političke deklaracije, ako ne proizvedu nikakve bezbednosne komplikacije, samo su razlog više za dodatnu političku, diplomatsku i pravnu akciju. „Mi u Srbiji takve akcije već uveliko preduzimamo, uključujući i ovo moje gostovanje u NATO-u“, rekao je Ponoš.

Obnova vojne saradnje s Rusijom

Komentarišući susrete s načelnikom Generalštaba vojske Španije generalom Roldanom i načelnikom Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije, generalom Balujevskim, Ponoš je rekao da je s obojicom kolega razgovarao o bezbednosnoj situaciji u regionu, posebno na Kosovu i Metohiji, te o bilateralnoj vojnoj saradnji.

„Susret s Roldanom je značajan zbog toga što Španija ima više od 600 vojnika na Kosovu i što iz principijelnih razloga odbija da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost ove srpske pokrajine. Postigli smo potpunu saglasnost da na Kosovu ne bi trebalo da dođe do promene mandata Kfor-a“, izjavio je general Ponoš. Potvrdio je da su dve strane „na pragu potpisivanja posebnog sporazuma o međusobnoj vojnoj saradnji“. Na pitanje kako Vojska Srbije gleda na ulogu španskih pripadnika Kfor-a nakon 15. juna, general Ponoš je ponovio da „nije najvažnije ono što će ko proglasiti na Kosovu, već je važno kako će se o tome odlučivati u Njujorku i Briselu“.

Odvojeni sastanak s ruskim generalom Balujevskim Ponoš je ocijenio „veoma važnim i neobičnim, jer je do sastanka došlo u Briselu umesto u Moskvi ili Beogradu“. Važnost ovog bilateralnog susreta general Ponoš vidi prije svega u činjenici da je „nakon višegodišnjeg neopravdanog zastoja, došlo do početka obnavljanja ozbiljnije vojne saradnje između Rusije i Srbije“.

„Zahvalio sam takođe ruskom kolegi i za čvrst i principijelni stav o Kosovu, te za razumijevanje naše situacije povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti ove naše pokrajine, a razgovarali smo i o značaju mira i bezbednosti za sve građane na Kosovu imajući u vidu eventualne negativne posledice i po celi region“, izjavio je Ponoš.

Poziv ruskim vojnim kompanijama

Posebno poglavlje srpsko-ruskih razgovora u Briselu bila je bilateralna vojna saradnja koja, kako je rekao Ponoš, podrazumeva nekoliko oblasti od obostranog interesa. „Jedna od njih je vojno-tehnička saradnja zbog naše vojno-tehničke baze koja je, kao nasleđe, pretežno ruskog porekla. Druga važna oblast za koju postoji interes sa obe strane je vojno-obrazovna saradnja. Obojica smo izrazili spremnost da obnovimo praksu školovanja naših oficira na baznoj i komandno-štabnoj ruskoj vojnoj akademiji. A po pitanju vojno-tehničke saradnje, razgovarali smo o avijaciji, oklopnim vozilima i drugim vojnim sredstvima. U tom kontekstu, ruske vojne kompanije će biti pozvane da učestvuju na svim našim budućim tenderima za modernizaciju oružanih snaga Srbije“, izjavio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš po okončanju dvodnevnog boravka u Briselu.