Nobelova nagrada

„Ponor iza naših iluzija“

Britanski pisac japanskog porekla Kazuo Išiguro dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. Ovaj 62-godišnjak je autor osam romana i dobitnik više međunarodnih književnih priznanja.

Autor Kazuo Ishiguro (imago/ZUMA Press)

Kazuo Išiguro je imao pet godina kada se njegova porodica presellila u Veliku Britaniju. Studirao je engleski jezik i filozofiju na univerzitetu Kent u Kenterberiju, i krajem sedamdesetih godina počeo da objavljuje prve književne radove. Prvi roman je objavio 1982, a njegov najpoznatiji roman je „Ostaci dana“ iz 1989. Tu je glavni junak jedan batler koji putuje kroz Englesku i suočava se sa različitim aspektima njene prošlosti. Roman zapravo tematizuje prelazak Engleske u postkolonijalni period.

Išigurove teme su vrlo raznovrsne. Tako je tema romana „Neutešni“ iz 1995. emocionalno putovanje jednog pijaniste, dok je 2000. objavio „Kad smo bili siročad“ – detektivski roman čija se radnja dešava u Engleskoj i Kini. Pet godina kasnije je objavio i delo „Sve što smo morali dati“, za mnoge jedan od najboljih na engleskom jeziku u 2005, u kojem se radi o ljudskim klonovima kao živim skladištima organa za transplantaciju organa. Baš kao i „Ostaci dana“, i taj roman je ekranizovan.

Išiguro je napisao i više pripovedaka, dve televizijske drame i jedan filmski scenario, ali se bavi i pisanjem tekstova za muzičare. U obrazloženju dodele Nobelove nagrade se između ostalog kaže da „njegovo pripovedanje ima veliku emotivnu snagu, da otkriva ponor koji se otvara iza naše iluzije o povezanosti sa svetom“. Veliki broj kritičara hvali i Išigurov jezik kao primer najlepšeg engleskog koji može da se čita poslednjih decenija. U Nemačkoj je Išiguro veoma cenjen – nemački kritičari su više njegovih proznih dela proglašavali za najznačajnije u godinama kada su objavljena.

„Mi ljudi smo se uvek borili da pronađemo balans u životu. Koliko je zaborava poželjno? A koliko sećanja?“, rekao je Išiguro pre dve godine u intervjuu za DW, govoreći o svom romanu „Zakopani div“. „Previše zaborava znači da strašne nepravde ostaju nekažnjene, da se u mnogim ljudima koji su patili talože mržnja i bes. Ako se pak previše sećamo, onda društvo može upasti u beskrajni ciklus osvete i mržnje.“

sb/nr/dpa/rtr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Albanian Shqip

Amharic አማርኛ

Arabic العربية

Bengali বাংলা

Bosnian B/H/S

Bulgarian Български

Chinese (Simplified) 简

Chinese (Traditional) 繁

Croatian Hrvatski

Dari دری

English English

French Français

German Deutsch

Greek Ελληνικά

Hausa Hausa

Hindi हिन्दी

Indonesian Bahasa Indonesia

Kiswahili Kiswahili

Macedonian Македонски

Pashto پښتو

Persian فارسی

Polish Polski

Portuguese Português para África

Portuguese Português do Brasil

Romanian Română

Russian Русский

Serbian Српски/Srpski

Spanish Español

Turkish Türkçe

Ukrainian Українська

Urdu اردو