Ponovo smena vlasti u BiH?

Šestog septembra, Bosne i Hercegovina mogla bi da uđe ili u još dublju političku krizu ili da se u njoj stvori nova parlamentarna većina, koja bi bila treća po redu na državnom nivou. Iako nijedna do sada nije bila efikasna, ova, treća, ukoliko do nje dođe, bila bi rezultat smene ministra spoljnih poslova BiH i prvog čovjeka SDP-a Zlatka Lagumdžije, koju traži lider SNSD-a Milorad Dodik. U ovom trenutku, Dodik je uveren da ima većinu: „Ovog trenutka mogu vam reći da načelna većina za njegovu (Lagumdžijinu op.a.) smenu postoji: 13+9+3“.

Lagumdžija: „Časno je biti u opoziciji“

Dodik računa na 13 glasova poslanika iz Republike Srpske, ali i na glasove SDA (7), koji su potvrdili da će glasati za smenu. Očekuje se i glas HSP-a zbog zaoštravanja odnosa SDP-a i te stranke u Federaciji i zahteva za smjenom Živka Budimira, predsednika tog entiteta. U tom slučaju, presudiće glasovi HDZ-a BiH.

Ipak, Lugumdžija odbacuje mogućnost ostavke i poziva poslanike da glasaju o njegovoj smeni: „Mi smo spremni da prepustimo novoj parlamentarnoj većini odgovornost . Ukoliko postoji kvalifikovana entitetska većina za moju smenu, ne treba uopšte glasati. SDP se povlači, ali moramo da znamo ko dolazi. Mi smo spremni da učestvujemo, jer časno je biti opozicija“.

U SDA su stava da Lagumdžiju treba smeniti, ali ne iz razloga koje navodi Dodik, odnosno zbog davanja instrukcije za glasanja o Rezoluciji o Siriji, iako su razlozi manje bitni ukoliko do smene dođe.

HDZ BiH na mukama

Analitičari smatraju da se podrška SDA Lagumdžijinoj smeni ne dovodi u pitanje, bez obzira na razloge, ali da će o svemu odlučiti glasovi HDZ-a, iako u toj stranci još ne žele da saopšte stav niti da komentarišu odnose Dodik-Lagumdžija. Politički analitičar Ibrahim Prohić kaže da je HDZ na mukama jer ne može da vodi autonomnu politiku bez da vodi računa o geostrateškim interesima i odnosima prema Hrvatskoj.

S druge strane, podrška Dodiku značila bi direktnu podršku trećem entitetu: „Vrlo je neizvesno hoće li se Čović odlučiti za igru na treći entitet, jer bi to bila politička avantura i za njega. Za Bosnu i Hercegovinu posebno, kao i velika neizvesnost. Nisam siguran da će se on na to olako odlučiti, a potpuno sam siguran da o tome neće odlučivati sam.“

„Oni koji su počeli nek` završe“

Međutim, ukoliko do podrške Dodiku dođe, izvesno je da je na pomolu nova, treća parlamentarna većina u BiH i nova politička sapunica. „Bosna i Hercegovina bi, sa političkom osovinom SNSD-SDA-HDZ, ponovo bila na početku“, smatra Emil Karamatić, urednik portala Neznase.ba, iz Mostara: „Vraća se ponovo stara priča i što je u ovom trenutku i najrealnije – oni koji su i započeli da i završe priču. Koliko je to najpoštenije i najrealnije... Ali kad sve sagledamo, to je jedino moguće stanje. BiH nije sazrela sa socijaldemokratiju“.

Ostale stranke iz Federacije ne razmišljaju o podršci Lagumdžijinoj smeni. Ipak, i bez njih, Dodik bi sa SDA, HSP-om i HDZ-om BiH imao potrebnu entitetsku većinu, odnosno deset glasova poslanika iz Federacije BiH. Šestog septembra, na sednici Predstavničkog doma, biće poznato da li je Bosna i Hercegovina dobila novu parlamentarnu većinu, što će podrazumevati i rekonstrukciju Saveta ministara BiH.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković