Pooštrite Zakon o posedovanju oružja!

Aktivisti grupe, koji su pokrenuli inicijativu pod nazivom „Bez smrtonosnog oružja kao sportskog oružja“ i uložili žalbu pred Federalnim ustavnim sudom u Karlsrueu, kažu da je nemački Zakon o oružju neustavan, i da ne pruža dovoljnu zaštitu od širenja ubistava.

Takođe, članovi ove grupe napominju i da zakon više obraća pažnju na upotrebu oružja kao sporta, umesto o ljudskom pravu na život i fizičkom integritetu. Među inicijatorima su i Barbara Nalepa i Juri Minasenko, roditelji dece, koja su se marta prošle godine u Vinendenu našli na putu metaka pomahnitalog sedamnaestogodišnjaka.

Pošto se kasnije ispostavilo da je tinejdžer ubistva počinio pištoljem koji je pronašao u fioci svoga oca, Nemačka je pooštrila zakonske mere kada je reč o posedovanju oružja. Međutim, unesrećeni roditelji, i drugi potpisnici pomenute inicijative, zalažu se za potpunu zabranu korišćenja vatrenog oružja u svrhu sporta u Nemačkoj.

Politički pritisak

Hardi Šober, čija je ćerka ubijena prošle godine u Vinendenu, dao je ostavku na mesto finansijskog savetnika i osnovao grupu koja ne učestvuje u procesu pred Ustavnim sudom. „Koja je korist sada od toga? Zakon je pooštren tek posle višestrukog ubistva u Vinendenu, i ako bi sada bio proglašen neustavnim, bili bismo prepušteni prethodnom zakonu“, kaže Šober.

Njegova grupa zagovara menjanje zakona, umesto njegovog pooštravanja. Tako, predlažu uvođenje biometrijskog osigurača u vatreno oružje, kojim bi se kontrolisao pristup samom oružju. „To je tehnički izvodljivo u kratkom roku“, dodaje Šober, koji se uz to zalaže i za razdvajanje skladišta sa oružjem i municije, ali i potpunu zabranu većeg oružja.

Pooštravanje zakona ne donosi veću bezbednost

"Nemačka ima jedan od najoštrijih zakona na svetu kada je reč o oružju, i on je kao takav dovoljan“, kaže Holger Sošinka, stručnjak za oružje. Zato, pooštravanje zakona neće dovesti do smanjenja broja ljudi koji poseduju oružje u Nemačkoj, dodaje Sošinka.

„Ljudi koji legalno poseduju neko vatreno oružje čuvaju ga na bezbednom mestu u 95 odsto slučajeva. Problem je, dakle, u ilegalnom posedovanju oružja“, kaže ovaj stručnjak.

„Njih je jednostavno teško kontrolisati. I, najviše počinjenih zločina, upravo su izvršili oni koji nisu imali dozvolu za posedovanje vatrenog oružja“, smatra i Jirhen Kolhajm, potpredsednik Nemačke streljačke federacije.

On kaže da su članovi sportskih streljačkih klubova informisani o Zakonu o oružju, kao i o bezbednoj upotrebi i čuvanju oružja. Zato su svi članovi svesni svoje odgovornosti. Kolhajm još dodaje da se uložena žalba, inicijative „Bez smrtonosnog oružja kao sportskog oružja“, teško može ozbiljno uzeti u obzir, budući da se na taj način izjednačavaju sportisti, koji se bave streljaštvom, sa ubicama.

Ljudi koji se bave streljaštvom, rekreativno, strogo se pridržavaju zakona, iako ih on tretira oštrije nego same kriminalce. „I, dok nadležni moraju da nabave sudski nalog da bi pretresali skladište sa oružjem nekog osumnjičenog lica, sportisti moraju da im dozvole takav pretres bez ikakvog naloga, jer je u pitanju inspekcija“, objašnjava Kolhajm.

On zaključuje da, bez obzira na oštrinu nemačkog zakona o oružju, to neće bitno menjati situaciju sa onima koji ilegalno poseduju oružje.

Autori: D. Breitenbah, R. Božić

Odg. urednik: N. Jakovljević