Portret Tadića i odlazak Fišera
28. jun 2006.
Ponekad izgledaju kao savršen par. Srpski predsednik Boris Tadić na strani Ružice Djindjić, udovice srpskog premijera Zorana Djindjića ubijenog pre tri godine. Blisko okruženje predsednika zna da «Ružica potstiče predsednika Tadića na vrlo elegantno manevrisanje u sukobima .Pre svega u kontroverzama sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Pre dve godine Baoris Tadić je izabran za srpskog predsenika. Na svojoj strani već tada je imao Ružicu Djindjić….
Die Welt zatim navodi: «Tadić je pragmatičar mekog tipa; Srbima je kao predsednik obećao brz kurs u pravcu Evrope.. Obećao je i izručenje optuženih za ratne zločine. Obećao je i proradjivanje srpske ratne prošlosti. Kao psiholog, Tadić ima iskustva u nalaženju rešenja iz sukoba. Prošle godine on je spontano uzeo učešća na desetogodišnjoj komemoraciji žrtvama Srebrenice. Tamo su u julu 1995 srpske trupe ubile 8000 muslimana. Naredjenje je dao bivši šef Armije bosanskih Srba Ratko Mladić. Psiholog tadić je mogao možda da razume da nije dobrodošao medju članove porodica žrtava. Tadiću je bilo važnije da da svojim prisustvom da znak u obeležavanju sećanja na muslimanske žrtve. Možda baš zato što kod kuće u Beogradu Koštunicina vlada i većina stanovništva nije nni bilizu toga da uopšte prizna masakar u Srebrenici. U Srbiji još i danas poareovladjuje mišljenje da su u Balkanskim ratovima samo Srbi bili žrtve.»
Dugogodišnji lider stranke Zelenih Joška Fišer, se juče oprostio od političke scene da bi preuzeo mesto gostujućeg profesora u SAD; povod za brojne komentatore koji se danas bave bivšim ministrom inostranih poslova:
«Študgarter Cajtung» piše: Joška Fišer je oslobodio mesto. Za sobom je poput svih velikana svojim odlaskom ostavio kadrovsku prazninu. To je uostalom prirodao. Na Zelenima ostaje da popune ovaj vakum. «
«U Rajn Nekar Cajtungu» se može pročitati: «Kratko nakon saveznih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, on je sebe nazvao «poslednjim rokerom « u politici, a nove koji stižu kao «playback» generaciju». Zvučalo je prilično dominantno. Ali i duhovito. Takodje tipično za stil patrona strankae Zelenih. Ali bivši ministar inostranih poslova pozornicu nije napustio kao velika rok zvezda. Markentiški, bio je to više evergrin, Sećanje na biši uspeh».