Posebna vlada evro-zone - da ili ne?

Francuski predsednik i predsedavajući u Savetu Evropske unije Nikola Sarkozi ovako je to formulisao prošle nedelje na samitu EU:

„Svi su saglasni da je neophodno da se u Evropi međusobno dogovaramo kada je reč o privrednoj politici. Usaglašavanje međutim ne znači da svi rade isto, jer naša situacija nije ista za sve. Treba samo da svi idu u istom pravcu. To je želja 27 država. To je odluka koju smo doneli danas.“

Konkretno, šefovi država i vlada žele bolje regulisanje, a delimično i kontrolu finansijskih instituta i tržišta. Međunarodni monetarni fond trebalo bi da igra veću ulogu i u sistemu za rano upozoravanje od buduće finansijske krize.

Merkel: Žongliranje rečima

Menadžere više ne bi trebalo podsticati da vode računa o kratkoročnim zaradama nauštrb dugoročnog razvoja. Rizik bi uopšte trebalo da bude ograničen. Osim toga 100 dana nakon samita biće održana sledeća konferencija, kako bi se sveo bilans.

Unutar EU vlada nesloga kada je reč o državnoj regulativi i pitanju kako bi ona trebalo da izgleda na političkom planu. Sarkozi rado govori o evropskoj privrednoj vladi zemalja evra, što mnogima miriše na socijalizam i isključenje onih zemalja koje namaju evro kao valutu. Za nemačku kancelarku Angelu Merkel sve je to žongliranje rečima.

„Vi možete reći: privredna saradnja šefova država i vlada u savetu je telo koje se posvećuje privrednim pitanjima. Što se mene tiče možete ga nazvati i privredna vlada. Suština je da je obuhvaćeno svih 27 zemalja, o tome nema nikakve diskusije.“