Poslanički račun bez krčmara

Predsednik Nemačke ima simboličnu funkciju, ali simboli su ponekad veoma jaki. Joahim Gauk je veoma primetan predsednik, nakon što se nedavno zalagao za jače angažovanje Nemačke u svetu – i vojno! – sada je opet na naslovnim stranama jer nije želeo da odobri povećanje poslaničkih plata koje su poslanici sami sebi odredili. Prema informacijama dobro obaveštenog tabloida Bild, Gauk nije stavio potpis na povećanje plata koje je trebalo da stupi na snagu već prvog dana jula. „Posledica: 631 poslanik Bundestaga će umesto 8.667 evra i u julu primiti staru platu od samo 8.252 evra. Dakle 415 evra manje nego što su se nadali!“, piše Bild. Uz to, poslanici su već planirali i novo povećanje u januaru posle kojeg bi prihodovali 9.082 evra mesečno.

List saznaje da Gaukov tim pravnika želi da proveri da li je novi zakon o poslaničkim platama – prema kojem će te zarade rasti automatski sa rastom plata u javnom sektoru – uopšte u skladu sa Ustavom. Pravnici smatraju, piše dalje Bild, da zastupnici u Bundestagu ne smeju da se kriju iza tarifnih povećanja o kojima se dogovaraju sindikati i poslodavci već da svaki put moraju javno da raspravljaju o povećanju svojih plata. List vidi dva izlaza: „Gauk može da potpiše zakon, ali da istovremeno zatraži mišljenje Ustavnog suda. Ili može da jednostavno ostavi zakon u fioci…“

Konzervativni Velt piše u čemu je možda jadac. Jedna presuda Ustavnog suda iz davne 1975. godine nalaže da zaključci parlamenta moraju da se donose transparentno, da „budu jasni građanima i da svaka odluka mora da bude doneta pred javnošću“. Velt dalje piše: „Republika još jednom može da vidi kao se Gauk isprečio velikoj koaliciji demohrišćana i socijaldemokrata. Od početka njegovog mandata, kada su ga 2012. progurali Liberali, neki su se plašili da sa novim predsednikom neće biti lako. Naime, on misli sopstvenom glavom.“

Poslanici koji su govorili za nedeljno izdanje Velta rekli su ono što se od njih i očekuje. Mihael Grose-Bremer iz Demohrišćanske unije veruje da je „zakon o platama u skladu sa ustavom“ te da Gauk nema razloga da ga blokira. Opreznija je političarka socijaldemokrata Kristine Lamberht koja kaže predsednik ima „apsolutno pravo da proveri usklađenost nekog zakona sa ustavom“. Potezom Gauka zadovoljni su malobrojni poslanici opozicije – Levice i Zelenih.

Pravnik i poznati kritičar političkih partija Hans Herbert fon Arnim objašnjava za Špigel: „Predsednik je poslednja instanca koju zakon treba da prođe. Ukoliko ga on potpiše, onda Ustavnom sudu ne možemo da se žalimo Vi ili ja kao građani, a to ne mogu ni vanparlamentarne partije. Savezni poslanici ili vlada to verovatno nikada ne bi uradili. (…) Mislim da Gauk ne sme da aminuje ovakav zakon. Dovoljno je jaka ličnost da rizikuje sukob sa vladajućim partijama. Ovde bi savezni predsednik trebalo da se pokaže kao predsednik građana. On to, zapravo, mora“, kaže Fon Armin.

Špigel takođe dolazi do još jedne informacije u sličnom stilu: Predsednik Gauk oduzeo je službeno vozilo svom prethodniku Valteru Šelu. Naime, Šel koji uskoro puni 95 godina već dve godine nalazi se u staračkom domu zbog demencije i ne koristi folksvagenovo službeno vozilo koje po zakonu sleduje svakom bivšem predsedniku. Taj auto koristi uglavnom njegova supruga Barbara koja na to nema pravo – sme da se vozi samo u prisustvu bivšeg predsednika. Tako se Gauk profiliše kao borac protiv divljanja poslaničkih plata, ali i rasipanja državnog benzina na bivše prve dame.