Poslanici nisu pisari

Gotovo 90 odsto poslanika Bundestaga je u aprilu prošle godine glasalo za ratifikaciju Lisabonskog ugovora. Samo je Levičarska stranka bila protiv. Sada, posle drugog i poslednjeg dana pretresa u Ustavnom sudu, šef poslaničkog kluba levičara, Gregor Gizi, izrazio je nadu da o Lisabonskom ugovoru još nije izrečena poslednja reč:

„Evo jednog primera: Evropska unija bi (prema Lisabonskom ugovoru) trebalo da postavlja norme u krivičnom pravu. To znači: ako Bundestag nešto ne smatra krivičnim delom, a Evropska unija misli drukčije, takvo delo će ipak morati da se krivično goni u Nemačkoj. Tu za nas postoji veliki znak pitanja“, kaže Gizi.

I poslanik Zelenih Hans Kristijan Štrebele spada u kritičare Lisabonskog ugovora, iako je glasao za njega, jer ga smatra „boljim od važećeg prava“. On se nada da će sudije Ustavnog suda doneti odluke koje će povećati nadležnosti nacionalnog parlamenta u odnosu na Brisel.

„Kada stigne neka smernica, mi ne smemo biti samo pisari koji moraju da je prenesu u nemačke zakone. Mora postojati i naša odgovornost. Nemački parlament mora imati mogućnost da kaže ne.“

Nejasan tekst

Šef Stranke slobodnih demokrata, Gido Vestervele, ne smatra Lisabonski ugovor savršenim, ali ipak koristi svaku priliku da ga podrži:

„Evropa nije samo ekonomska ili monetarna zajednica. Evropa je pre svega garancija mira i blagostanja. Sve i da Evropa i nije donela ništa osim mira na kontitentu, i to mira koji traje već decenijama – opet bi se isplatila. Mnogi, kada često i s pravom kude Evropu, zaboravljaju da mi gradimo Evropu kako bi u njoj vladao mir“, potseća Gido Vestervele

Što se vlade tiče, ona bezrezervno podržava Lisabonski ugovor. Još prvog dana sudskog pretresa, ministri spoljnih i unutrašnjih poslova, Frank-Valter Štajnmajer i Volfgang Šojble, rekli su da je taj dokument „neophodan i u skladu sa nemačkim ustavom“.

No, oko jedne kritičke opaske mogli bi da se slože i zagovornici i protivnici Lisabonskog ugovora: njegov tekst nije dovoljno razumljiv. Hans Kristijan Štrebele kaže da je on „teško razumljiv čak i za pravnike, baš kao i za većinu poslanika“.