Posle revolucije - haos

Nasilje protiv zapadnih institucija pokazuje: Arapsko proleće je precvetalo. A za to su krive i SAD sa svojim saveznicima, piše za Zidojče cajtung kao gost u rubrici “Pogled spolja” Bendžamin Barber, profesor za civilno društvo na Univerzitetu u Merilendu.“Napad na američki konzulat u Bengaziju koji se završio ubistvom američkog ambasadora Krisa Stivensa i trojice njegovih saradnika, kao i napadi na diplomatska zastupništva SAD u Jemenu, Egiptu, Tunisu i drugde, znak su da je Arapsko proleće - precvetalo. Za to Zapad snosi pozamašnu odgovornost – zbog svog nestrpljenja, zbog verovanja da demokratija može da se nametne spolja, i insistiranja na tome da otpor demokratiji može da se svede samo na nekoliko zabludelih aktera i pojedinačne teroriste.

Vašington vozi cik-cak

“Hilari Klinton je rekla pravu stvar kada je konstatovala da je svet komplikovan. Za te komplikacije je u istoriji bilo primera koji su do sada uglavnom ignorisani. Najvažnija lekcija glasi: pad tiranije još ne znači da će biti uvedena demokratija – mnog češće sledi anarhija. A iz anarhije i nereda nanovo nastaje tiranija. Francuska revolucija je dovela do Napoleona i ponovnog uvođenja monarhije. Ruska revolucija je dovela dotle da su boljševici – nazovimo ih sekularnim salafistima svog vremena – uništili konkurentske stranke. Pad persijskog šaha se završio vladavinom mula. Kada pogledamo figure koje su u igri u Siriji, postavlja se pitanje: smatra li neko da će, ukoliko Bašar al Asad bude svrgnut, rezultat biti demokratija?”

“Vašington i njegovi saveznici voze cik-cak kursom, tako što najpre svrgavaju diktaturu, čije opasnosti su potcenili, da bi slepo pomogli revoluciju čije posledice su pogrešno procenili. Sada SAD žele da pošalju bespilotne letilice, specijalce i ratne brodove, da bi suzbili haos kome su same doprinele – i koji su morale da predvide (…) Ako ne uspemo da se dublje posvetimo komplikacijama demokratske revolucije, ako se ne pozabavimo ozbiljnije teškom stvarnošću revolucija u kojima je procvetalo Arapsko proleće, i ako i dalje budemo mislili da preko noći možemo da donesemo demokratiju i slobodu – umesto da pustimo da se demokratija sama ostvari u dugom, sporom i bolnom, procesu koji će trajati decenijama a ne mesecima, bespilotne letilice i ratni brodovi će imati nove i nepredvidljive posledice koje će nas potresati u narednim mesecima”, piše Bendžamin Barber za Zidojče cajtung.

Otvoreno društvo je dovoljno

U članku “Povređena osećanja” napisanom za dnevnik Frankfurter rundšau, autor Hari Nat iznosi tezu da „u drečavoj kulturnoj borbi oko jednog antiislamskog video-snimka vidimo aktere koji, svako na svoj način, ne poštuju demokratsku državu i njena pravila igre”. Kada je reč o spornom snimku, autor naglašava da “mnogi mogu smtrati neprimerenim to što i ovakva dela polažu pravo na visoke vrednosti slobode umetosti i mišljenja. Doduše, ne preostaje nam ništa drugo – i u tome i jeste snaga demokratskih ustava. Mi to moramo činiti, iako znamo da takve provokacije nisu ništa manje namerne od demonstrativnog pokazivanja povređenih osećanja u islamskom svetu.”

“S onu stranu pitanja kakvo je u islamskom svetu razumevanje društvenih konflikta, ne može se previdetu da su međuverski odnosi i kod nas postali grublji. Zahtevi verskih zajednica za zaštitom sve češće su u koliziji sa slobodarskim pravima liberalnog društva. (…) Ali, zarad slobode mnogih različitosti, država je u obavezi da bude neutralna. Osim toga, od vernika se može tražiti da povrede svojih verskih osećanja pokušaju da zaleče u okviru mogućnosti pravne države. Kada je satirički magazin Titanik nedavno objavio sliku pape kao starca sa slabom bešikom, papa nije pozvao katolike na demonstracije protiv frankfurtskog lista, već je najpre razmotrio pravne korake. Forma pravnog postupka neki put može biti atraktivna, ali u pravilu ne vodi ka nekontrolisanim izlivima osećanja ili besa.”

“Pošto se ne čini da će broj verskih sukoba u budućnosti da se smanji, verske zajednice bi svojim vrenicima trebalo da prenesu saznanje da je, i pored svih ograničenja, pre svega liberalna država u stanju da brani pravo na slobodu vere. Ta poruka možda neće stići do onih koji će, da bi ostvarili svoje fantazije o božjoj državi, versku ranjivost upotrebljavati kao političko oružje. Ali, ostalima otvoreno društvo nudi dovoljno mogućnosti za mnoštvo verskih iskustava”, piše Frankfurter rundšau.

Pripremio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović