Posle smrti Petera Paliča

I u poznim godinama je Peter Palič delovao sveže. Govorio je koncentrisano i promišljeno o svome poslu, o godinama učenja kod Brehta i prvim režijama u pozorištu Berliner Ensamble, 1961, pa o fazi u Štutgartu, od 1966. do 1972, za koju je isticao da je bila najsrećnija, pa o spornim godinamna provedenim u Frankfurtu, do 1980. Peter Palič je preminuo u subotu, u osamdeset šestoj godini, u Hafelbergu.

Peter Palič je ispisao važno poglavlje u istoriji nemačkog pozorišta. Rođen je 11. septembra 1918. u Dojtmansdorfu u Šleziji. Detinjstvo je proveo u Drezdenu. Pet godina je vojnik u ratu. Već je 1947. pristupio Berlinskom ansamblu na čelu sa Bertoldom Brehtom, najpre kao asistent, pa kao dramaturg. Čuvena je njegova postavka Brehtove parabole, ”Nezadrživi uspon Artura Uija”, postavljene 1959, a do 1974. Izvedene rekordno, 532 puta.

Vreme u Berlinskom ansamblu nije za Paliča bilo i neproblematično. Neuspeh ustanka radnika 1953 je doneo probleme lojaliteta pozorišta. Konačno, podizdanje Berlinskog zida, 1961, obeležilo je Paličevo razilaženje sa Nemačkom Demokratskom Republikom.

Faza u Štutgartu je za Petera Paliča bila najuspešnija. Tamo se proslavio ciklusom Šekspirovih kraljevskih drama, ali i komadom ”Toler”, Tankreda Dorsta. Paličevo štutgarstko pozorište je u vreme studentskih nemira 1968. bilo provokantno, a deviza je glasila ”pozorište mora da menja svet”.

U Frakfurtu je Palič pokušao mobilisanjem pozoršnog osoblja, u cilju uspostavljanja samoupravljanja. Ideje nisu realizovane. Posle Frankfurta je Palič delovao na svim velikim nemačkih scenama, ali i u Skandinaviji. Od 1992. je za jedno sa Hajnerom Milerom, Peterom Cadekom i Fricom Markvardom bio u upravi pozorišta Berliner Ansamble.