Posledice Afere Vulf
22. februar 2012.
Eda Miler zna da pokvari igru. Predsednica organizacije Transparensi internešnal (TI), doduše, nema ništa protiv da se u jednoj bogatoj zemlji poput Nemačke održavaju manifestacije poput Letnjih igara predsednika države. Ali, to bi onda trebalo da bude plaćeno novcem poreskih obveznika a ne privrede. Koaliciji protiv korupcije, kako Transparensi samu sebe zove, očigledno je najvažnije - ko na kraju plaća račun.
Član uprave TI Johen Bojmel, još je jasniji. Politika ne sme dovesti samu sebe u slabu poziciju podnosioca molbi privredi, već mora nastupati sa samopouzdanjem. Ni Bojmel ne drži mnogo do poludržavnih slavlja. Na većini takvih manifestacija sa privatnim sponzorima ionako se retko viđaju normalni građani, a utoliko je više novinara i službenika ministarstava, smatra ovaj stručnjak za korupciju.
Donacije veće od 2000 evra bi trebalo objaviti
To nije novo saznanje, smatra Transparensi. Ali, pod utiskom događaja oko bivšeg predsednika Vulfa optuženog za nezakonito sticanje privilegija, ova nevladina organizacija smatra da je sada potrebnije nego ikada da se donose nove odredbe i zakoni. TI taj predlog zove „ofanzivom integriteta“ i traži čitav paket mera - na primer, da se objave imena donatora stranaka od 2000 evra naviše; do sada je granica „diskrecije“ bila 1.000 evra.
Donacije poslanicima bi trebalo da budu načelno zabranjene, a njihovi dodatni izvori prihoda moraju biti javni. Na saveznom nivou, prema aktuelnim zakonima, donacije veće od 5000 evra moraju se prijaviti predsedniku parlamenta, a od 10.000 se moraju obelodaniti. Isto tako se moraju objaviti podaci o svakoj dodatnoj delatnosti poslanika koja donosi zaradu veću od 1000 evra. Pri čemu advokati, a takvih je dosta u nemačkom Bundestagu, ne moraju da objave imena svojih klijenata ni onda kada ih „čisto lobistički savetuju“ - ogorčeno konstatuje Transparensi.
„Ne treba primati usluge“
Za ovu organizaciju koja se bori protiv korupcije, široko polje lobiranja predstavlja veliki problem. Doduše, od 1972. godine postoji i javna lista sa imenima saveza i njihovih predstavnika. Ali, Transparensiju smeta što nema obavezujućeg kodeksa ophođenja i jasnih pravila o radu lobista, posebno njihovog uticaja na zakonodavstvo. Predsednica TI Eda Miler, u cilju postizanja veće transparentnosti i izbegavanja sukoba interesa, traži da se pri donošenju svakog zakona dokumentuje i ko je i na koji način u tome učestvovao.
Ona traži i pooštravanje pravila o pozivima na razne manifestacije, o poklonima i putovanjima. Kada je reč o putovanjima, postoji odredba prema kojoj poslanici smeju da putuju besplatno - samo vozom. „Ne treba primati usluge“, kaže Johen Bojmel, ukazujući na olakšice koje ionako postoje. Njemu ipak ne smeta to što političari prihvataju pozive na ručkove i večere – „tu se može biti velikodušan“.
Sume od pokrovitelja se paušalno knjiže
TI smatra da je pokroviteljski rad veći problem od donacija. Nemačka vlada se prema toj temi odnosi relativno otvoreno. Svake dve godine, ona objavljuje izveštaj u kome su nabrojani davaoci i primaoci donacija ili drugih vidova novčane potpore. U aktuelnom izveštaju nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova se za godine 2009. i 2010. pominje suma od 93 miliona evra. Gotovo dve trećine te sume dobilo je Ministarstvo zdravlja. Za razliku od saveznih organa, stranke nisu tako transparentne kada je u pitanju novac pokrovitelja. TI zahteva da se to promeni.
Već godinama, žali se Bojmel, stranke prihode od pokrovitelja knjiže - paušalno. Rubrika u koju se to upisuje zove se "Prihodi od priredbi, štampanih materijala i drugih povezanih delatnosti". Iza ovog naziva krije se, na primer, i sume koje pokrovitelji daju na stranačkim kongresima.
Sizifovski posao
U praksi to izgleda kao na sajmu. Preduzeća iz oblasti osiguranja, energije ili farmaceutske industrije, delegatima i posetiocima kongresa predstavljaju se svojim štandovima - kao na sajmovima. Javnost nikada ne saznaje koliko oni te štandove plaćaju strankama na čijim kongresima gostuju. „To izgleda kao sticanje prednosti pružanjem finansijskih i materijalnih usluga“, žali se Bojmel.
Transparensi internešnal ne računa sa brzim napretkom na ovom polju. Ta organizacija je svesna de je njen rad sizifovski posao. Ali, ona se ne da obeshrabriti. Sada očekuje i podršku budućeg nemačkog predsednika Joahima Gauka. Smatra da on ima harizmu potrebnu da se „vrati izgubljeno poverenje u politiku i političare“. Doduše, kao što dodaje Eda Miler, ne bi bilo fer ni primereno da se sada u njega projektuju sve nade.
Autor: Marsel Firstenau / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković