Poslednji adut Fransoa Olanda

Manuel Vals, dosadašnji ministar unutrašnjih poslova, naslediće na čelu vlade Žan-Marka Eroa. Taj 51-godišnjak uživa reputaciju vrednog, ambicioznog i upornog čoveka. „Fransoa Oland izabrao je političara kojim je prilično teško manipulisati“, kaže politikolog Henrik Utervede sa Nemačko-francuskog instituta u Ludvigzburgu. „Ali on je jedan od malobrojnih koji još uvek imaju kredit kod francuskog stanovništva. Vals je bio daleko najpopularniji ministar u veoma nepopularnoj vladi“, podseća Utervede za Dojče vele.

Novi premijer Francuske postao je punopravni građanin te zemlje tek sa 20 godina, jer je sin doseljenika iz Španije. Uprkos tome, Vals je ušao u Socijalističku partiju već sa 17 godina. On je pripadnik pokreta „Druga levica“ koji zastupa socijaldemokratske ideje. Nakon služenja vojnog roka i studija istorije na Sorboni, Vals je brzo napredovao u stranačkoj hijerarhiji.

Tokom devedesetih godina postao je portparol tadašnjeg premijera Lionela Žospena, 2001. izabran je za gradonačelnika mesta Evri u blizini Pariza, a godinu dana kasnije i za poslanika u parlamentu. U 2009. pokušao je da postane kandidat za predsednika republike. Iako nije uspeo da prikupi dovoljno podrške u svojoj partiji, taj potez privukao je pažnju javnosti. Tokom predsedničke kampanje 2012, Vals je postao portparol Fransoa Olanda. Nakon Olandove pobede preuzeo je funkciju ministra unutrašnjih poslova.

Za red i zakon

Mnogi Francuzi optuživali su dosadašnjeg premijera Eroa da je neodlučan i bez jasnog cilja. Nasuprot tome, glasači Manuela Valsa mahom vide kao energičnog političara koji se bori za zakon i red. Novi premijer nastupio je prilično oštro protiv ilegalne imigracije i čak je davao uvredljive izjave na račun Roma. Nevladine organizacije su to označile kao širenje mržnje, a njegov nastup naišao je i na osudu iz Evropske unije. Ipak, većina Francuza je to dobro prihvatila. „On je veoma ambiciozan političar, koji se ne ustručava da govori jasno i nije uvek politički korektan” kaže Henrik Utervede. „On često izaziva i trvenja unutar partije.“

Elektrošok za socijaliste

Naime, Vals se protivi inicijativama levice o radnoj nedelji od 35 sati ili penziji sa 60 godina. On takođe tvrdi da bi najviše voleo da izbriše reč „socijalizam“ iz imena partije i iz njenog programa. Istovremeno, Henrik Utervede smatra da takav stav može da bude i koristan: „U katastrofalnoj situaciji u kojoj se nalaze Oland i njegova partije, mora da se desi nekakav elektrošok.“

Francuska država nalazi se u krizi. Nezaposlenost je preko deset odsto, a državni dug prelazi 90 odsto bruto nacionalnog proizvoda. U takvoj situaciji, Vals mora da udahne život Olandovim merama reforme pod nazivom „Paket odgovornosti.“ Plan predsednika predviđa poreske olakšice za kompanije koje bi tako stvorile više radnih mesta, a levičari to tumače kao ograničenje prava radnika. Istovremeno, Valsova vlada će morati i da smanji spoljni dug. Glasači, ali i članovi partije na vlasti očekuju da se svi ti problemi reše uz što manje socijalne potrese. „Zbog toga je poreban robustan političar“, kaže Henrik Utervede. „Taj kurs je veoma sporan za levo nastrojene birače i levičare unutar partije.“

Ako Manuel Vals uspe da se izbori sa tim problemima, to bi na duži rok moglo da se ispostavi kao nepovoljno po predsednika Olanda. Naime, Norbert Vagner iz fondacije Konrad Adenauer u Parizu predviđa da će Vals iskoristiti svoj mandat da bi se izborio za kandidaturu u predsedničkim izborima 2017. „Ako Olandov rejting ne počne da raste, Vals će sigurno iskoristiti priliku.“

Autori: Kristof Riking / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković