Poslednji evropski diktator ne posustaje

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Dokle god Rusija ne promeni stav, ništa se neće promeniti. Lukašenko uživa u slobodi da radi šta hoće, i pored svih apela, pretnji, pa i zabrane ulaska u zemlje Evropske unije. Svrgavanje despota je isključivo u rukama Belorusa. Evropska unija može da pruži samo moralnu pomoć. Ali, izgledi da do toga dođe u doglednoj budućnosti su loši. Lukašenkova najava još tvrđih postupaka prema opoziciji ne sluti na dobro.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Zar poslednji evropski diktator ništa nije naučio? Baš kao i pre četiri godine, policija ponovo pendrecima guši postizborne proteste. (…) Lukašenko je propustio šansu da fer postupkom pokaže da ozbiljno misli da demokratizuje zemlju. Tako se stvara utisak da otvaranje prema Zapadu on vidi samo kao priliku za sklapanje unosnih poslova. Ali, ta računica ne bi smela da uspe.“

Zeksiše cajtung (Drezden): „Tatica Lukašenko i dalje radi po starom. Pobedu na izborima je proslavio masovnim hapšenjima i orgijom batinanja demonstranata. A posle se svojim gardama batinaša zahvalio za to što su zemlju spasli od varvarstva. U Minsku ništa novo. Nešto drugo se nije moglo ni očekivati.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Diktator ostaje diktator. To je Lukašenko upravo dokazao. Obećanje da će biti demokratije – posle izbora je brzo zaboravljeno. (…) Lukašenko je falsifikovao izbore i proglasio se za pobednika – sa fantastičnih 80 odsto glasova.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Glavnu odgovornost snosi svakako predsednik Aleksandar Lukašenko. Doduše, u ovom slučaju krivica je i na njegovim protivnicima. Opozicija, doduše, jeste deklarativno opredeljena za osnovne principe demokratije. Ali, pozivanje naroda da osporava rezultate izbora pre njihovog objavljivanja, nespojivo je sa tim principima. A i neodgovorno – s obzirom na frustraciju nagomilanu u društvu u Lukašenkovoj eri. Dovoljan je i najmanji povod da dođe do pražnjenja napetosti – kao što smo mogli da vidimo u Minsku.“

„Ponovni pad u mrak“, naslov je komentara objavljenog u nadregionalnom dnevniku Zidojče cajtungu, u kome piše i ovo: „Sa demokratijom u Belorusiji se ne može skoro računati; to su pokazali ovi izbori. Ali, mnogi ljudi u Minsku, Grodnom ili Brestu bili bi totalno smrvljeni kada bi im sada Zapad okrenuo leđa. Prema tome, ostaje nam samo upornost: i jedan Lukašenko će jednog dana morati da bira između reformi i preteće stagnacije. (…) Lukašenko je upravo sam sebi presekao uzanu stazu koja je vodila ka Zapadu i ponovo se upustio u zavisnost koju je smatrao prevaziđenom. Ako hoće da ostvari svoju propagandu i uvede Belorusiju u krug 50 ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta, nema izbora: moraće da se otvori. Bez Zapada, on neće moći da ostvari svoj cilj. U protivnom, Belorusija će ponovo nestati sa evropskih radarskih ekrana i ostati nepoznati sused na šavu svetova.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević