Poslednji ples spejs-šatla

Za svoj poslednji let „Endevor“ je propisno natovaren – nosi oko 7,5 tona opreme na Međunarodnu svemirsku stanicu. Najveći deo je takozvani Alfa magnet spektrometar koji može da meri kosmička zračenja. Ogromna je važnost ovog instrumenta vrednog dve milijarde dolara, objasnio je Majk Finke, jedan od članova posade:

„Ispostavilo se da ne razumemo čak 85 odsto Univerzuma. Ne znamo zašto galaksije ostaju na okupu, naučnici su bez odgovora. Sada imamo jedinstvenu priliku da saznamo šta se tamo zaista događa.“

Desetak nacija je učestvovalo u gradnji spektrometra koji je nastao u sedištu CERN-a, u Ženevi. Naučnici su u potrazi za antimaterijom koja, prema teoriji Velikog praska, mora da postoji. Ipak, u ovakvim eksperimentima nikada se ne zna šta će biti otkriveno, a svako novo znanje se može smatrati uspehom.

Hiljade ljudi ostaje bez posla

„Endevor“ donosi i robotsku ruku od 15 metara koja služi za popravke na Međunarodnoj svemirskoj stanici kao i mnogo zaliha. Zadatak šestočlane posade je da dovrši izgradnju Stanice, jer ovo je poslednji let spejs-šatla. Na Zemlji to znači gubitak posla za hiljade ljudi, objašnjava Džon Šanon, šef programa NASA.

„Krajem 2006. godine imali smo 14.000 zaposlenih, sada ih je nešto više od 6.000. Broj državnih službenika bio je 1.800 sada ih je jedva iznad 1.000.“ Dakle, oko 9.000 ljudi je ostalo bez svog starog posla, ali Šanon obećava da će svi biti prebačeni na neka druga radna mesta.

Rusi preuzimaju primat?

Nejasno je šta će dalje biti sa svemirskim programom SAD. Obamina administracija je prošle godine prekinula program „Sazvežđe“ i razvoj raketa Ares I i Ares V, kao i letelice Orion. To je urađeno skraćivanjem budžeta Svemirske agencije NASA. Program „Sazvežđa“ imao je za cilj povratak Amerikanaca na Mesec. Sadašnji planovi, koji nisu definitivni, okreću se asteroidima, Marsu i komercijalnim letovima u svemir.

U zajedničkom radu sa Evropskom svemirskom agencijom ne bi trebalo mnogo toga da se promeni, smatra Kirk Šireman, menadžer programa Svemirske stanice. „Verujem da će posade zajedno raditi na Međunarodnoj stanici najmanje do 2020. godine. Osim toga, imamo još neke zajedničke projekte koji će se nastaviti.“

Ipak, ovaj rez svakako je udar na ponos Amerike kao svemirske sile. U godinama koje slede, američki astronauti će do Stanice stizati isključivo ruskim raketama Sojuz. I sama Međunarodna svemirska stanica je pod znakom pitanja – ima najava da bi već 2015. mogla da prestane sa radom. Ipak, države su složne da bi bilo bacanje novca da se Stanica zatvori tako brzo posle njenog uspostavljanja. Čini se da će bar do 2020. ovo ostati centar za istraživanja – iako više neće biti spejs-šatlova.

Autori: Kristina Bergman, Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon