Poslednji pozdrav psu ili mački

U Nemačkoj milioni porodica imaju kućnog ljubimca. Šta se događa sa životinjama kada uginu? Veoma često bivaju sahranjene neposredno pored mesta gde žive njihovi gazde: „Imamo kuću sa velikim vrtom i tamo sahranjujemo kućne ljubimce. To jeste zabranjeno, ali mi u vrtovima ništa ne sadimo i zato možemo tu da ih sahranimo“, objašnjava Dagmar.

A legalna sahrana košta…

Grob u vlastitom vrtu je sasvim sigurno najjeftinija varijanta, malo skuplja su sahrane na mesnim grobljima za kućne ljubimce. Onaj ko želi da svog ljubimca sahrani na tim mestima mora da kupi grobno mesto. U Nemačkoj postoji oko 70 takvih grobalja.

Brigite je svog psa sahranila na anonimnom groblju: „Pre godinu dana mog psa je pregazio pijani vozač. Sahranila sam ga u Kerpenu na anonimnom groblju. To me je koštalo 450 evra. Inače, ako želite pravu sahranu sa prevozom, grobom, cvećem, dekoracijom i spomenikom – to košta mnogo više!“

Koliko više, pitali smo Kristofa koji je na groblju za pse sahranio svog vučjaka: „U Boklemundu sam sahranio svog psa na groblju namenjenom samo psima. Platio sam 650 evra za sahranu koja je uključivala kovčeg od kartona, oproštaj od psa – dakle, prava sahrana.“

„Urnu možete i da pomazite“

Nenad Manojlović iz Diseldorfa želeo da sačuva uspomenu na svog psa: „Mi smo se odlučili za spaljivanje i odnošenje urne kući. Možda nekome deluje morbidno, ali na taj način imate mogućnost da sačuvate uspomenu na ljubimca, da ponekad pomazite urnu...“

Dakle, ako vam u Nemačkoj ugine kućni ljubimac možete da zovnete preduzeće koje se pobrine za sve što je potrebno. Ceremonija sahrane traje do 30 minuta i uključuje sve što želite. Kovčeg i spomenik su uračunati. Grob održavate sami.

Autorka: Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević