Poslednji voz za Brisel

„U slučaju da se građani Srbije u martu ne ukrcaju na voz za EU, to bi imalo nepredvidive posledice“, smatra Velikić. „Bez preterivanja se može reći, da bi u tom slučaju, znatno ojačale antievropske snage, koje se stalno trude da Srbiju što tešnje vežu za Rusiju, da ponovo uvedu retoriku iz ere Miloševićeva u javni život, da relativizuju odgovornost optuženika u Hagu za ratove koje je Srbija vodila, i od Karadžića i Mladića da načine prave heroje. NE iz Brisela odložilo bi potragu za rešenjem između Kosova i Srbije. Mladi i kvalifikovani građani u potrazi za boljom budućnošću napuštali bi u još većem broju zemlju. Srbija bi ponovo započela dugo putovanje u tami.“

Velikić piše i da Demokratska stranka, umesto na prave reforme, troši energiju na stalno taktiziranje sa koalicionim partnerima, a pre svega sa Socijalističkom partijom Srbije, koja se nikada nije zvanična distancirala od Miloševićevog nasleđa. „Time demokrate unose nesigurnost među srpske građane, jer u nameri da poboljšaju sopstveni rejting i da dopru do što većeg broja birača, prihvataju katastrofalne kompromise. Ali nezavisno pravosuđe i policija su preduslov za suštinske promene, i tu se ne smeju praviti kompromisi.“

Nemačka mora ostati budna

„Ubistva su sramota za našu zemlju“, „Merkel: Više niste sami u vašoj patnji“, neki su od naslova u nemačkim listovima povodom odavanja počasti žrtvama neonacista iz Cvikaua.

Lauzicer rundšau (Kotbus) piše: „Desni ekstremisti su ljude koji su u Nemačkoj bili dobro integrisani, sveli na status stranaca. To je ono što decu žrtava najviše šokira, pored pogrešnih optuživanja. To iznenadno stigmatiziranje i izopštavanje. Time su počinioci hteli da vrate nemačku demokratiju u vreme izopštavanja i rasizma. Demokratiju koja se smatrala učvršćenom, kosmopolitskom i tolerantnom. Ali ta demokratija ne želi da prihvati da u njoj već dugo postoje rasistička paralelna društva. Ta demokratija je naivna – ili na jedno oko slepa?“

Hanoveriše algemajne cajtung prenosi: „Načinjen je korak ka pomirenju, sada je važno opravdati povraćeno poverenje. Kako ružno izgleda dosadašnji sukob između stranaka, i saveza i pokrajina oko razjašnjavanja propusta tajnih službi. Parlamentarnoj demokratiji je potrebno vreme za rasvetljavanje slučaja. Ali pri tom ne sme da ostavi utisak da se ponovo nešto prikriva. Političarima je potreban brz i jasan odgovor onih koji štite ustavni poredak, o tome koliko je tesno NPD (Nacional-demokratska partija Nemačke) umešana u ubistva iz Cvikaua. Ako postoje nesporni dokazi, nema drugog puta do ponovnog otvaranja procesa za zabranu partije.“

Vestdojče cajtung (Diseldorf) piše: „Odlučujuće pitanje jeste kakav efekat je ostavio jučerašnji dan. Različite su procene koliko su jasno shvaćeni signali kancelarke Merkel kod građana turskog i grčkog porekla. Ali, verovatno je celo stanovništvo shvatilo apel Merkel da se netolerantnost i rasizam ne pokazuju pre svega kod nasilnih počinilaca. Budnost, kod na prvi pogled bezazlenih, malih, prelaženja granica u svakodnevnom životu, mora se ticati svih nas.“

Hamburger abendblat piše: „Bile su to velike reči. Kancelarka Angela Merkel je tokom odavanja počasti žrtvama neonacizma nazvala seriju ubistava sramotom za našu zemlju. Za ovu zemlju, a time i za sve nas, zamolila je porodice žrtava za oproštaj zbog pogrešnih sumnjičenja kojima su bili izloženi godinama. Ali da li je to dovoljno? Tačno je da policija i pravosuđe u međuvremenu intenzivno rade na istrazi. Ali da li su se promenili samo dokazi, ili se promenilo nešto i u glavama – i to ne samo istražitelja? Jer to je pravi problem, koji ne može biti rešen odavanjem počasti žrtvama. Reč je o svakodnevnom rasizmu, koga je sve više i koji se čini sve normalnim.“

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik. Nemanja Rujević