Poslovni samitu u Berlinu, uoči samita G8

Taj susret naziva se poslovnim samitom a reč je o prilici da se čelni ljudi iz sveta privrede iz Nemačke, Amerike, Kanade, Japana, Velike Britanije, Francuske, Italije i Rusije još jednom pozabave gorućim svetskim privrednim temama i time pripreme teren za veliki samit G8 koji nekoliko sedmica potom biva upriličen. Ovoga puta susret zvaničnika privrednih udruženja iz najrazvijenijih zemalja odigrao se u Berlinu.

Šest tačaka dnevnog reda predstojećeg samita G8 u junu ujedno predstavljaju i teme o kojima se na ovom svojevrsnom poslovnom samitu raspravlja. Takvi susreti su od velike koristi, smatra Luca Kordero di Montezemola, predsednik italijanskog Udruženja industrijalaca. On smatra da je to dobra prilika da se formulišu predlozi liderima zemalja G8 u pogledu rešavanja brojnih spornih pitanja:

„Susret sa nemačkog kancelarkom Angelom Merkel smatram izuzetno značajnim. To je prilika da se još jednom istakne značaj privrede u rešavanju raznih pitanja. Bilo da govori o daljem privrednom razvoju, slobodnoj trgovini, investicijama, zaštiti klime... To su sve teme koje imaju ključnu ulogu u daljem privrednom razvoju...“

Na prvom mestu su sasvim ocekivano problemi u pogledu obnavljanja pregovora u okvirima Svetske trgovinske organizacije. Ono što je ugovoreno na forumu u Dohi moralo bi dovesti i do nekih konkretnih rezultata. Uprav zbog toga uticajni šefovi iz sveta industrije uključujući i nemačkog Udruženja industrijalaca, Jirgena Tumana pozivaju lidere razvijenih ali i zemalja u razvoju na postizanje kompromisa:

„Trenutno su očekivanja u Nemačkoj od ukupnog ovogodišnjeg izvoza velika. Nemačka je apsolutni rekorder u izvozu... Možda ćemo ove godine preći i sumu od hiljadu milijard, uz to očekuje dodatni privredni razvoj od 10 odsto – ali takav učinak zavisi upravo od mogućnosti da se omogući slobodna trgovina...“

Jedna od tema su svakako i zaštitni tzv. Hedge (Hedž) fondovi. Reč je o ogromnim sumama novca kojim se riskatno u pogledu daljih investicija raspolaže. Tuman zagovara više transparentnosti u takvom poslovanju. Uvid u takve poslovne aktivnosti je do sada bio gotovo nemoguć. Udruženja industrijalaca podržavaju inicijativu da se na tom planu utvrde jasni kodeksi. Na tom planu najviše su suzdržani poslovni ljudi iz SAD i V.Britanije. Vilijam Paret, predsednik američkog Udruženja industrijalaca kaže:

„Morali bismo u tome biti veoma pažljivi, jer ovi zaštitni fondovi omogućavaju da se tržište kapitala širom sveta dalje razvija. Mi ne želimo da taj važan proces usporimo a suviše pravila na tom planu to svakako mogu učiniti...“

Amerikanci nisu samo u pogledu zaštitnih fondova suzdržani, sporno je i pitanje zaštite klime. O tome će zasigurno dosta biti reči na predstojećem samitu G8. Tuman iz nemačkog Udruženja industrijalaca kaže:

“Pedeset odsto emsije ugljendioksida u svetu dolazi upravo iz Amerike, Kine I Indije koje nisu potpisnice tzv-og Protokola iz Kjota. Svakako moramo pronaći način da do 2012.godine i ove zemlje nekako uključimo u pokušajima da klimatske promene preduprede.”

Još jedno važno pitanje na dnevnom redu je Samita G8 a to je pomoć afričkim državama. Čelni ljudi svetske industrije su i na tom planu liderima G8 sugerisali da se većim političkim angažovanje i odgovarajućim zakonskim rešenjima omoguće veće investicije na afričkom kontinentu.