Pospani ruski premijer

Bio je to jedan od monumentalnih poduhvata bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva – stalno zadržavanje letnjeg računanja vremena. Obrazloženje: promena između letnjeg i zimskog vremena predstavlja stres za bioritam. Za organizam Rusa je, kako je rečeno, zdravije ako ne moraju dva puta godišnje da pomeraju sat. Zbog novog pravila, uvedenog 2011. godine, na severu, u Sankt Peterburgu, zimi bi se razdanilo tek oko 11 sati. Rusi se nisu osećali odmornije, Putin se žalio na veliki jutarnji umor, a i sam Medvedev je više puta viđen pospan u javnosti. Sada se Putinu može zahvaliti vraćanje na staro računanje vremena. Stalno letnje vreme je jedna od poslednjih ostavština iz vremena predsednikovanja Dmitrija Medvedeva. Do sada su njegove druge reforme već nestale sa scene.

Propale reforme

Kada je Medvedev 2008. godine izabran za predsednika – kako bi sačuvao stolicu za sledeći mandat Vladimira Putina – u njega su polagane velike nade. Smatralo se da je reformator. Prvenstveno je Zapad pozdravio izbor bivšeg menadžera Gasproma jer se činilo da s njim dolazi i dašak liberalizma. Medvedev je, između ostalih, zahtevao privatizaciju državnih preduzeća i neposredne izbore guvernera – to je Putin ukinuo 2005. godine. Želeo je da smanji zakonski propisan broj članova za političke stranke s 50.000 na 500 kako bi ojačao manjine. Govorio je i o poboljšanju uslova rada nevladinih organizacija i fondacija.

Stručnjaci su već tada upozoravali na moguće razočaranje – i ono je vrlo brzo usledilo. Medvedev gotovo uopšte nije ispunio svoja velika obećanja u vezi s modernizacijom ruskog državnog aparata. Privatizacija nije sprovedena, a izbor guvernera nije preživeo promenu na vlasti. Nužan broj članova za političke stranke je ipak ostao na snazi. Od pluralizma koji je najavljivan nije se ostvarilo gotovo ništa. A onda su 2012. premijer i predsednik ponovo zamenili mesta. Putin je na predlog Medvedeva ponovo nastupio kao kandidat na predsedničkim izborima.

Jedan na Tviteru, drugi vlada

Putin je ponovo ustoličen pre dve godine. Čini se da je na toj poziciji čvršći nego ikada – i uklanja ono malo tragova koje je ostavio njegov prethodnik. Diskriminacija društvenih rubnih grupa, ograničenja slobode mišljenja i nazivanje nevladinih organizacija stranim agentima – sve je to u suprotnosti s predlozima i obećanjima Medvedeva.

Bivšem predsedniku na pamet ne pada da se pobuni. Ruski premijer naime u poslednje vreme skreće pažnju na sebe manje političkim sloganima, a više selfijima i porukama na Tviteru. Politikolog Ljiljana Ševcova, kao i veliki broj ruskih intelektualaca, smatra da Putin nikada nije zaista bio odsutan s predsedničkog položaja, odnosno da je vreme koje je Medvedev bio predsednik bilo puko zamagljivanje očiju. „Kao lojalni Putinov asistent, Medvedev nikada nije imao političku moć“, kaže Ševcova. Ona smatra da su liberalna obećanja koje je davao Medvedev bila manevar koji je trebalo da omekša kritičare Kremlja i opoziciju.

Toplo u senci

Ta jednostavna zamena položaja dovela je u zimu 2011/12 do protesta na koje je pozvala opozicija. To su bile najveće demonstracije u novijoj ruskoj istoriji. Ljiljana Ševcova smatra da su one bile izraz „refleksije civilnog stanovništva“ koje je shvatilo da se ovde diskredituju demokratske ideje. Ali račun za te proteste nije izostao: usledilo je pooštravanje zakona na štetu opozicije i političkih manjina – zakon protiv propagande, kazne za klevetu i podizanje izbornog praga.

Moglo bi se postaviti pitanje zašto Medvedev još uvek nije u potpunosti nestao s političke scene u Moskvi. Ševcova na to ima odgovor: „Medvedev nam pokazuje veliku Putinovu slabost: stara poznanstva. Putin je lojalan čovek. To je njegova odlika. Zbog toga se ne može rešiti Medvedeva.“ Predsjednik i premijer se poznaju još iz vremena kad su živeli u Sankt Peterburgu. A Medvedev se uvijek pokazao kao lojalan, ne provocira, dobro mu je u Putinovoj senci. Prema ispitivanjima instituta Levada, 67 odsto Rusa podržava premijerovu politiku, dok predsednika podržava čak 80 odsto njih. Dakle Rusija je zadovoljna tandemom Putin-Medvedev u kojem dvojica okreću pedale, a jedan upravlja.