Postanite donator organa

Statistika nije blistava. Na transpantaciju jednog organa, nezavisno od toga da li je reč o novom bubregu, jetri, srcu ili rožnjači, u Nemačkoj godišnje čeka 12.000 ljudi, a tek svaki treći dobije neophodni organ. Deo pomenute statistike čini i desetogodišnji Nikolas kojem je preko potreban novi bubreg. Bez novog bubrega, Nikolasovo telo će vremenom otrovati samo sebe. Dijaliza, kojoj je izložen tri puta nedeljno, samo je privremeno rešenje. Umesto bezbrižnog detinjstva i druženja sa svojim vršnjacima, Nikolas najveći deo svog vremena provodi po bolnicama.

„Radujem se svakom bubregu. Svejedno mi je od koga je“, kaže Nikolas.

„Postanite kum organa“

Nikolas je imao „sreću u nesreći“. Analize pokazuju da Nikolasu odgovara krvna grupa njegovog oca, tako da će mu novi bubreg uskoro dati tata. Svaki četvrti građanin Nemačke poseduje donatorsku karticu. U odnosu na brojne druge evropske država, ta statistika i nije tako loša, međutim, za pojedine nemačke parlamentarce, ipak nedovoljna. Nekoliko poslanika koje podržava i sam nemački ministar zdravlja Filip Resler pokrenuće diskusiju u parlamentu za donošenje novog zakona.

Zakon bi obavezao sve odrasle građene Nemačke da prilikom predaje zahteva za ličnu kartu ili vozačku dozvolu istovremeno ispune i formular za donaciju organa u kojem bi se izjasnili da li žele da u slučaju moždane smrti doniraju svoje organe ili ne. Pokrenuta je i akcija pod krilaticom „Postanite kum organa“.

Jedan od pobornika te akcije je i doktor Lars Pape. „Postaću kum organa, zato što želim da ubedim i druge ljude da treba da razmišljaju o tome šta će se desiti sa njihovim organima u slučaju njihove moždane smrti. Želim da ubedim što više ljudi da ispune karticu za donaciju organa“, kaže Pape.

„Ljudi zbog straha od smrti ne razmišljaju o doniranju organa“

I Herman Klaprot je deo nemačke statistike. Nakon što mu je nedavno odstranjena polovina njegove jetre, očajno iščekuje novu. Razmišljao je, kaže, zašto samo svaki četvrti građanin Nemačke poseduje donatorsku karticu. Razlog je taj što se većina ljudi plaši da razmišlja o sopstvenoj smrti, smatra Herman Klaprot.

„Ljudi ne dolaze možda tako često u situaciju da je njihovoj rodbini ili prijateljima potreban novi organ. Tek kada se tako nešto desi, onda možda većina izražava spremnost na takav korak“, objašnjava Klaprot.

Prema nekim mišljenjima koja se mogu naći i na internet forumima, najčešće predrasude ljudi kada je reč o donaciji organa vezane su za religijske stavove. Najčešće crkva govori o životu posle smrti, pa je to verovatno i jedan od razloga zbog čega se mnogi ljudi ne odlučuju da doniraju organe.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković