Postati majka posle pedesete?

Da li žene imaju pravo da iskuse majčinstvo bez obzira na godine? Karmen Ruso je Italijanima poznato lice, jer je učestvovala u većini televizijskih emisija još od osamdesetih, kada je i upoznala sadašnjeg muža Enca Paola Turkija, s kojim je osnovala plesni duo.

Njih dvoje se nazivaju „večitom decom“ i uradili su sve što su mogli kako bi pobedili svoju starost. Mnogo se spekulisalo o količini plastičnih operacija kojima se Ruso navodno podvrgla kako bi izgledala tako mlada.

„Imam 53 godine, ali šta je toliko loše u tome?“

„Moj muž i ja ćemo postati roditelji u martu. Trenutno sam u četvrtom mesecu trudnoće“, izjavila je Karmen Ruso za magazin „Chi“. „Znam da imam 53 godine, ali šta je toliko loše u tome“, rekla je Ruso, pozivajući javnost da je ne osuđuje zbog godina i obećavajući da će se za svoje buduće dete „održavati mladom i zdravom što je duže moguće“.

„Uvek sam želela da postanem majka, ali naše dete jednostavno nije htelo da dođe prirodnim putem. Tada sam odlučila da zatražim pomoć putem veštačke oplodnje.“ Koristeći veštačku oplodnju u kasnim godinama, par se pridružio listi poznatih koji su uradili isto. Još jedna Italijanka, rok pevačica Đana Nanini, rodila je ćerku kada je imala 54 godine. Žene u nekoliko zemalja sveta našle su se poslednjih godina na naslovnim stranama, jer su rodile decu u pedesetim ili čak šezdesetim godinama života. U poređenju s tim, majka, koja rodi dete sa 40 ili 41-om godinom čini se itekako mlada.

Naravno, uvek ima ljudi koji to osuđuju, ali u Italiji su komentari većinom bili pozitivni. To možda i nije iznenađujuće u pretežno katoličkoj zemlji u kojoj se poštuje kult majčinstva i većina ljudi se slaže da bi svakoj ženi trebalo da bude dozvoljeno da bude majka.

Da li je bezbedno?

Kraljevski koledž ginekologa (RCOG) u Velikoj Britaniji ipak savetuje ženama da je najbolji, najsigurniji i najzdraviji period za rađanje dece od 20. do 35. godine. Nakon toga „rizik komplikacija se sve više povećava, ne samo u pogledu spontanih pobačaja i povećane neplodnosti , već i povećanog oboljevanja i smrtnosti majki i dece“, tvrde u RCOG. Prema tome, protiviti se zakonima prirode ne zvuči dobro.

Koliko je za majku bazbedno da bude trudna nakon što se njen reproduktivni sistem možda već ugasio? Dr Dagni Radžasingam, portparolka RCOG kaže da je „broj žena koje rađaju decu u kasnijim godinama života u porastu. Žene starije od 35 godina imaju povećan rizik komplikacija u ranoj trudnoći, ali i u poodmaklom stadijumu trudnoće. Za starije žene povećana je verovatnoća da će doživeti pobačaj, mrtvorođenu decu ili ektopičke trudnoće. Druge komplikacije, koje se dovode u vezu sa starijom životnom dobi majke, uključuju dijabetes, prevremeno pucanje posteljice, hipertenziju i carski rez.“

Biti starija majka ima i dobre strane

Ali, činjenica je i to da živimo duže, jedemo zdravije i radimo duže, pa zašto i decu ne rađati kasnije? Možda će neki ljudi optužiti žene da žele da imaju sve – karijeru, zabavu, život, a zatim i decu – kad god ih žele; da bismo modernom tehnologijom mogli da prkosimo biologiji, ali i da je to sebična želja i nije fer prema detetu, koje će patiti zbog starijih roditelja koji možda neće ni biti tu da mu pomognu u kasnijem životu.

Istraživanje Nacionalnog instituta za dečije zdravlje i ljudski razvoj (NICHD) u SAD pokazalo je da su stariji roditelji u finansijski stabilnijem položaju, da imaju više strpljenja i vremena za decu i da se manje drže tradicionalnih metoda odgoja. Svesni da su stariji, „skloni planiranju unapred i pridavanju veće pažnje ishrani i telesnim vežbama kako bi osigurali najbolje moguće fizičko stanje i tako se brinuli za svoju decu što duže mogu“.

NICHD to smatra pozitivnim aspektima starijih roditelja. Uostalom, starije očeve ne kritikuje veliki ljudi. Ukoliko zdravlje, tehnologija i životni stil to dozvoljavaju, možda ćemo ubuduće viđati više ljudi kao što je Karmen Ruso, bez obzira na povezana zdravstvena upozorenja.

Autorke: Ema Valis / Melina Borčak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković