Postoji li legalan rat?

Da li postoji legalan rat? Ni međunarodno pravo nema odgovor na ovo pitanje. Najpre bi trebalo da se postavi pitanje, koje ratne operacije su legitimne. Dok su vojni objekti legitimna meta u ratu, civilni objekti po Ženevskoj Konvenciji ne smeju biti cilj ratnih operacija. Vrlo je važno biti umeren prilikom napada, kaže Paul Fermuel, direktor Hendikep Internešnela iz Ženeve:

Kolateralna šteta

„Preterano je baciti deset bombi na neki cilj, ukoliko je jedna bomba dovoljna. Kolateralna šteta, pre svega civilne žrtve, koje su na neki način dozvoljene, istovremeno obavezuju zaraćene strane da odmere svoje postupke.“

Po Ženevskoj Konvenciji zabranjeno je da se vojnici mešaju među civilno stanovništvo. Vojni objekat, koji se nalazi u sred stambene četvrti takođe ne sme da bude meta napada. 1993. godine 130 država je potpisalo konvenciju o zabrani korišćenja hemijskog oružja. Već 1975. je ugovor o zabrani biološkog oružja stupio na snagu. U međuvremenu su potpisani novi ugovori u Otavi i Oslu, u kojima se korišćenje nagaznih mina i kasetnih bombi najoštrije osuđuje. Iako Izrael i Rusija nisu potpisale ovaj ugovor, i za njih važe neka pravila, kaže Dominik Lojen iz međunarodnog komiteta crvenog krsta:

Minska polja ne smeju biti tajna

„Ukoliko jedna država koristi nagazne mine, onda mora i da saopšti, gde se ta minska polja nalaze. I kada se sukobi završe, onda je država dužna da svako polje očisti od mina. Sve sa ciljem, da se maksimalno umanje patnje civiljnog stanovništva. Dakle, ponovo princip umerenosti.“

Korišćenje fosfora u pojasu Gaze je izazvalo mnoge diskusije. Fosfor je lako zapaljiv, tako da može da se koristi za raspirivanje vatre i samim tim za osvetljavanje fronta noću. Korišćenje fosfora protiv civila, kao što je to bio slučaj prilikom bombardovanja Drezdena, je danas zabranjeno, tvrdi Dominik Lojen:

Drezden se ne sme ponoviti

„70-tih i 80-tih godina su se države oko toga složile. To što je bilo u Drezdenu, Londonu i kasnije u Vijetnamu, nacije širom sveta su odlučno osudile. I sada humanitarno pravo tako nešto zabranjuje. Drugi Drezden ne sme da se desi, jer je tako nešto zabranjeno.“

Sve države bi prilikom proizvodnje i korišćenja novih oružja morale da poštuju humanitarno i običajno pravo svih građana, bez obzira na to, da li su se za tako nešto obavezale svojim potpisom ili ne.