Potkopani temelji Evropske centralne banke

Zemlje koje žele da ECB kupi njihove obveznice prvo zvanično moraju da zatraže pomoć od evropskih fondova i da prihvate „striktne i efikasne“ uslove za budžete, a ECB može prestati da kupuje neke zemlje ako se ona ne bude pridržavala nametnutih uslova. Međunarodni monetarni fond pomagaće u nadzoru koliko se vlade pridržavaju tih uslova. ECB će, prema Dragijevim rečima, imati isti status kao i drugi kreditori - ako zemlja bude nelikvidna, ECB će snositi gubitke. Evo izbora iz komentara koje su tim povodom objavili nemački dnevni listovi.

Nezavisnost još samo na papiru

Nordvest cajtung (Oldenburg): „6. septembar 2012. ući će u istoriju Evrope – ovako ili onako. To je dan kada je Evropska centralna banka, bez ustezanja, objavila da će neograničeno kupovati obveznice zemalja u krizi. Taj korak će možda nakratko rasteretiti države kada je reč o plaćanju kamata poveriocima; dugoročno će, međutim, ostati u sećanju kao - pucanje brane. ECB, suprotno očekivanjima, postaje instrument politike. Na šta li će to izaći?“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Evropska centralna banka odvrće slavine sa novcem. Je li to prokletstvo ili blagoslov? Može li evro tako biti spasen? Ili će se sve završiti velikim uništavanjem novca? Odluku ECB prate kritička pitanja i zabrinuti pogledi. Nažalost, skepsa je vrlo opravdana. Jedno je sigurno: ECB se oprašta od svog osnovnog principa nemešanja u finansiranja država, i baca se direktno u političke vode. Njena nezavisnost koja je bila i temelj stabilnosti valute, sada postoji još samo na  papiru.“

„Najava čuvara valute da će moći da ograniče količinu novca ne deluje baš kredibilno. Naposletku, rekli su da neće ograničiti obim kupovine obveznica. S obzirom na teške probleme evro-zone, programi spasa bi mogli da poprime dosad neslućene dimenzije. Opasnost od inflacije neće moći trajno da se otkloni. Ostaje i da se vidi koliko će strogi biti uslovi kojih će morati da se pridržavaju zemlje u krizi…“, piše Noje osnabriker cajtung.

Ko ispunjava čije uslove?

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Ono što ne mogu državni budžeti, sada će na zadnja vrata da se pokuša podruštvljavanjem dugova. Nemačka u tome učestvuje sa 27 odsto. Da podsetimo na ulogu ECB u Mastrihtskom ugovoru iz 1992. godine: ona pre svega mora da garantuje stabilnost cena, i to da radi nezavisno; od finansiranju država tu nema ni govora, baš kao ni o politizaciji emisione banke. Nacionalni ili lični interesi članova Saveta ECB su nevažni.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Ovdašnje oštre reakcije mogu se objasniti samo velikim nepoverenjem. Prema tim reakcijama, ECB bi mogla da masovno kupuje državne obveznice Španije i Italije, a te zemlje bi posle toga mogle da ignorišu zadatke koje bi zauzvrat morale da ispune, pre svega na planu štednje. Sa tom pozicijom, Nemačka je postala usamljena u Evropi. Na nepoverenju ne može da se gradi zajednička evropska valuta. Pravi problem je političke prirode: Evropski savet tetura od kompromisa do kompromisa tako da je Centralna banka postala jedini autoritet sposoban da dela. Ta centralna uloga za nju nije predviđena, ali će takva postati.“

Landescajtung (Lineburg): „Evropa se u dužničkoj krizi odrekla i drugog važnog principa i pribegla veoma riskantnoj promeni: pre dve godine je princip da nijedna zemlja evrozone ne sme jemčiti za dugove neke druge zemlje bačen preko palube. Sada je to učinjeno i sa pravilom da Emisiona banka ne sme da finansira državne budžete kupovinom državnih obveznica. Predsednik ECB Dragi je, doduše, naglasio da će strogim postavljanjem uslova i ograničavanjem roka kupovine ta banka sačuvati svoju nezavisnost, ali dešava se upravo suprotno: upravo zato što vlade i države koje žele da prodaju obveznice moraju da ispune uslove, ECB je postala zavisna od političara. Oni joj sužavaju manevarski prostor.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković