Potražioci azila lokalizovani na Balkanu

U Evropskoj uniji danas postoje različite prakse kada su u pitanju nacionalne politike u oblasti sistema azila. Tako ista osoba, sa istim razlozima u jednoj zemlji članici može imati i do 75 posto šansi da dobije azil, a u drugoj manje od jednog procenta. Takve razlike u pravilima i procedurama često dovode do konfuzije, ali i do zloupotreba i povećanog pritiska potražilaca azila na desetak zemalja Unije za koje se smatra da će najlakše odobriti traženi status ili od kojih će se, bar, dobiti najveća pomoć tokom trajanja procesa obrade zahteva.

Brisel sada nastoji da usaglasi zajedničku politiku i kriterijume sistema azila na celoj teritoriji EU, kako bi se pružila efikasnija pomoć ljudima u nevolji, ali i zaštitili interesi samih zemalja članica Unije.

„Sa potražiocima azila mora se postupati na isti način, a njihovi zahtevi se moraju procesuirati na osnovu istih kriterijuma u celoj EU. Zemlje članice su toga svesne i krajnji rok za usaglašavanje zajedničkog evropskog sistema azila je do 2012. godine“, izjavila je komesarka za unutrašnja pitanja EU, Sesilija Malmstrom.

Napraviti razliku između azilanata i ekonomskih migranata

U Evropskoj komisiji kažu da je najteže doći do zajedničkih direktiva po pitanjima uslova prihvatanja potražilaca azila i procedura za razmatranje njihovih zahteva. I dok iz Brisela pozivaju na standardizaciju uslova za dostojanstven život azilanata tokom obrade njihovih zahteva, iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) poručuju da su upravo mnogobrojne beneficije, počev od smeštaja, zdravstvene zaštite i materijalne pomoći razlog za zloupotrebu sistema azila od strane tzv ekonomskih migranata.

Navodeći da su Nemačka i Belgija već ukinule novčanu pomoć za povratak, Aleksandra Štiglmajer iz ESI, posebno se osvrće na slučaj balkanskih zemalja: „Za potražioce iz zemalja koje su dobile bezvizni režim, odluka o odobravanju azila se mora donositi kao prioritet- za 8 do 12 dana, da mnogi ne bi dolazili da žive 6 do 9 meseci boljim životom nego što ga imaju kod kuće. To su ekonomski migranti, a azil je tu da bi pomogao ljudima koji imaju političke probleme u svojim državama.“

Suspenzije bezviznog režima - poslednja mera

U Briselu je naglašeno da je samo tokom prošle godine u EU podneto 260.000 zahteva za azil. Po broju podnetih zahteva za azil, Srbija se nalazi na trećem mestu, sa 17.700 potražilaca azila, što je samo za 3.000 manje od Avganistana, koji se sa 20.800 potražilaca nalazi na prvom mestu. Evropska komisija nedavno je predložila i mehanizam suspenzije bezviznog režima „kao poslednju meru u izuzetnim slučajevima“, među kojima bi mogao biti i veliki priliv azilanata iz nekih zemalja.

U Evropskoj inicijativi za stabilnost ističu da je, problem tzv „lažnih azilanata“ na Balkanu, za sada lokalizovan. „Za sada se ne povećava broj potražilaca azila iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Samo su u pitanju Srbija i Makedonija, i to su uglavnom manjine iz obe države: Romi i etnički Albanci. Dobro je što je problem za sada izolovan i nije ceo Balkan u pitanju“, kaže Štiglmajer za Dojče vele.

Dalja rasprava o izmenama u viznom sistemu i sistemu azila u EU očekuje se tokom juna, na sastanku Saveta ministara zaduženih za unutrašnje poslove.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković