Potraga za Atlantidom

”Konačno smo pronašli akropolj Atlantide”, izjavio je američki istraživač Robert Sarmast na konferenciji za štampu u Limasolu na Kipru.Atlantida je bila na četvorougaonom platou koji je potonuo pre nekih 11 hiljada godina i sada je ispod morske površine izmedju Kipra i Sirije na dubini od kilometar do kilometar i po.Na sonarnim slikama vide se brežuljci, šančevi i gradske zidine.Jedan od njih dugačak je oko tri kilometra.

Sarmast smatra da je otkrio upravo antičku Atlantidu koju je opisao filosof Platon – opis koji je većina istraživača smatrala pre političkom utopijom, nego opisom stvarnog mesta.Medjutim, Sarmast je nepokolebiv i kaže:”Čudo je što smo otkrili te zidine – njihov položaj i dužina tačno odgovaraju Platonovom opisu akropolja Atlantide”.

Šef arheoloških vlasti Kipra Pavlos Flurencos je priličan skeptik i kaže da je potrebno više dokaza da je zaista reč o Atlantidi. Dvadeset-osmogodišnji Sarmast, arhitekta iz Los Andjelesa, od pre dve i po godine traga za legendarnim gradom. Istina, do sada nije mogao da pokaže bilo kakve konkretne dokaze u vidu kamena iz zidova, maltera ili drugih predmeta, jer se preko njih nalazi nekoliko metara morskog taloga.

Sarmasta inače ni malo ne zbunjuje što većina istraživača smatra da je Atlantida plod mašte.Uostalom, piše na njegovoj internet-stranici, naučnici su isto tako dugo smatrali da je i Troja plod mašte sve dok Hajnrih Šliman nije otkrio grad koji je bio upravo onakav kakav je opisan u antičkim tekstovima.Isto se odnosi na Vavilon koji je, takodje, do otkrića smatran gradom iz legendi.

U dijalozima "Timej" i "Kristijas", koje je Platon napisao oko 360 godina pre Hrista, kaže se da je Atlantida u ”zapadnom moru”, ”van morskog tesnaca” i ispred ”Herkulovih stubova” što je mnoge istraživače navelo na pomisao da je grad bio u Atlantiku, ispred Gibraltara.Najnovija geofizička istraživanja pokazala su da takva zemljišna masa nije postojala u Atlantiku, bar ne odkako je ljudi. Platon je, inače, napisao da je Atlantida postojala devet hiljada godina pre njega i da je za jedan dan potonula u zemljotresu.

Prema jednoj od teorija Atlantida nije ni postojala, nego je zapravo reč o Kritu koji je u vreme Minojaca teško stradao nakon snažne vulkanske erupcije na susednom Santoriniju.

Uprkos rezervisanosti, Flurencos ne isključuje sasvim mogućnost da je mladi Amerikanac zaista našao Atlantidu – i drugi antički gradovi i civilizacije nestali su u vulkanskim erupcijama ili zemljotresima.