Potraga za kriminalcima i na Fejsbuku

Optužba je itekako teška i glasi: Kina je obučila tajnu armiju hakera za napade na američke ciljeve. Ukoliko je ta tvrdnja američke bezbednosne firme „Mandiant“ tačna, računarski eksperti već godinama uspešno napadaju vladine ustanove, medije i privredna preduzeća. Ta vest objavljena je tačno na početku Evropskog policijskog kongresa koji je održan u utorak i sredu (19. i 20.2.) u Berlinu.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova odmah je demantovalo tu informaciju i optužilo Amerikance za kibernetičke napade na ciljeve u Kini. Aktuelni spor između dve super-sile na drastičan način ilustruje koje razmere su poprimili hakerski napadi, odnosno virtuelno ratište kako na državnom tako i na privatno-ekonomskom nivou.

Nesagledive razmere kibernetičkog kriminala

Prema informacijama bezbednosne firme Simantek sa sedištem u SAD, na internetu je, tokom 2011, zabeleženo 5,5 milijardi napada. U Nemačkoj je u istom periodu Savezna služba za borbu protiv kriminala BKA zabeležila 60.000 konkretnih slučajeva kibernetičkog kriminala, izjavio je na Evropskom kongresu policije zamenik predsednika te službe Jirgen Maurer. Taj ekspert smatra da ukupne razmere i posledice „nisu sagledive“ i dodaje da konkretna pretnja postoji.

Predsednik Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georg Masen smatra da virtuelnom neprijatelju treba odgovoriti jakom tajnom službom u zemlji i inostranstvu. Nemačka Savezna služba za bezbednost informatičkih tehnologija sa sedištem u Bonu zadužena je samo za infrastrukturu. Ona je zadužena za njihovu bezbednost i funkcionalnost, a ne za napade na mreži. Hans-Georg Masen je na Kongresu evropske policije u Berlinu pojasnio kojim metodama islednici pokušavaju da uđu u trag hakerima, džihadistima i ekstremnim desničarima. Zvuči jednostavno, ali nije jer hakeri često i brzo menjaju računare i servere. Tako se u digitalnom prostoru često gubi njihov trag.

Maks-Peter Racel, direktor Evropola od 2005. do 2009, smatra da je značaj društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera ogroman. Nick Kin, ekspert za digitalnu tehniku u Britanskoj policijskoj akademiji internet je uporedio sa autoputem bez ograničenja brzine.

„U nekim zemljama ne samo što nema ograničenja brzine, već nema ni saobraćajne policije. U takvom okruženju osećate se nesigurno jer, kada se krećete po takvom autoputu gde niko ništa ne preduzima kada stvari krenu naopako, onda zaista ne mogu reći da se osećam bezbedno“, kaže Kin.

Poternice na Fejsbuku

Policija u Donjoj Saksoniji koristi Fejsbuk u pronalaženju kriminalaca. Predsednik Policijske uprave Donje Saksonije Aksel Brockmann kaže: „Imali smo slučaj, u kojem smo dugo vremena preko klasičnih sredstava informisanja i medija, uglavnom novina i radija, objavljivali poternicu i pokušavali da doznamo nešto o traženoj osobi. Tek kada smo sve postavili na Fejsbuk, veoma brzo smo dobili sve potrebne informacije. Radilo se o osam teških slučajeva, o seksualnim deliktima, teškim telesnim povredama i krađi u firmi. Sve te slučajeve rešili smo uz pomoć Fejsbuka.“

Pored toga, koristeći društvene mreže, imidž policije se popravio, a 75 odsto mladih ljudi upravo zbog toga se odlučio da se prijavi u policijsku školu.

Autori: Marsel Firstenau / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković