Potraga za Mesečevim kamenjem

Prema zvaničnoj verziji postojanja mesečevog kamenja na Zemlji, njega su na našu planetu doneli astronauti američkih mesečevih misija između 1969. i 1972. Najvažniji nalaz potiče iz prve misije Apolo 11 - ukupno 21 kilogram kamenja – i to su možda najviše istraživani komadi stenja u istoriji nauke.

Kada su stigli na Zemlju, mineralozi su se suočili sa tri dotad nepoznata minerala, koji su nazvani armalkolit, piroksferoit i trankvilitit. Naučni portal „Astronomi hojte“ (Astronomija danas) prenosi da je i poslednji među njima nađen na – Zemlji. Armalkolit je dobio naziv po imenima trojice astronauta Apola 11, Armstronga, Oldrina i Kolinsa. Piroksferoit je dobio pravi sistemski naučni naziv, a trankvilitit je nazvan po mestu gde su ga astronauti i našli – u Mesečevom Moru tišine (Mare traquillitatis).

Samo nekoliko godina posle prve Mesečeve misije, piroksferoit i armalkolit su nađeni i u stenama naše planete – ispostavilo se da čak nisu ni naročito retki. Samo trankvilitit je važio kao nešto što je postojalo samo na Mesecu – i nekim meteoritima koji su pali na Zemlju.

Polovina uzoraka raskrčmljena

Sada je, međutim, naučni tim okupljen oko geologa Birgera Rasmusena sa univerziteta Kertin u australskom gradu Bentliju i taj mineral našao na našoj planeti, tačnije, u Varakurni u Zapadnoj Australiji, u jednoj vrsti bazaltnih stena koje sadrže kvarc i feldspat. Uz pomoć specijalnog elektronskog mikroskopa sa spektrometrom, utvrđen je i njegov hemijski sastav, te da je on identičan onom sa Mesečevog stenja.

Naučnici su utvrdili i da je mineral star 1,07 milijardi godina. Oni su ga našli u šest uzoraka kamenja iz Varakurne, iz čega su zaključili da ni on nije tako slabo rasprostranjen – samo što ga do sada niko nije ni tražio.

To sada, naravno, predstavlja nove argumente za protivnike zvanične verzije o letu Amerikanaca na Mesec. Nije baš primeran ni način na koji američka svemirska agencija NASA postupa sa uzorcima Mesečevog kamenja. Jer, kako piše Špigel onlajn, mnoge uzorke NASA je jednostavno izgubila, tačnije – polovinu.

Nestalo 517 uzoraka

Do 1972. godine ta agencija je, kako prenosi, nakupila ukupno 382 kilograma kamenja koje su joj doneli astronauti sa Mesečevih misija. Rezultati provere izvršene pred kraj prošle godine i predstavljeni pred Božić, pokazali su da 517 uzoraka više nije u laboratorijama NASA. Ispostavilo se da je američka svemirska agencija vrlo velikodušno i nepažljivo raspolagala tim stenjem. Tokom proteklih godina je čak 26.000 uzoraka poslato na analize i to na 377 mesta širom sveta.

NASA je 2008. konačno počela da se raspituje za te pošiljke. Većina naučnika je odgovorila da je poslednji put uzorke proučavala bar 15 godina pre toga. Trideset odsto upitanih nisu poslali nikakav odgovor. Dvanaest naučnika više nisu među živima – ali oni svoje uzorke niti su vratili, niti su ostavili bilo kakvu indiciju o tome gde bi mogle da budu.

NASA nema inventar uzoraka sa Meseca

Tako nešto je još 1970. predvideo Tomas Pejn, tadašnji direktor NASA; on je, naime, u Kongresu zapretio oštrim merama svim naučnicima koji budu izgubili uzorke Mesečevog stenja. I pored toga, u najnovijem izveštaju generalnog inspektora NASA, Pola Martina, piše da je nestajanje uzoraka praktično počinjalo već „odmah po povratku Apolo-kapsula na Zemlju“.

Načini na koje su uzorci nestajali ili ponovo pronalaženi, nekada su upravo spektakularni. Neki uzorci su poklonjeni – 1972, tadašnji američki predsednik Ričard Nikson poslao je majušne primerke stenja predsednicima i premijerima ukupno 135 država – kao diplomatski gest. Ali, to su komadi za koje se znalo da neće biti vraćeni. Ostale je NASA, kako prenosi Špigel, očigledno morala da kamči uz velike probleme – i sa malim uspehom. Jer, Američka svemirska agencija nema čak ni normalan inventar tih uzoraka…

Autor: Saša Bojić (AstroNews/Spiegel/Agencije)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković