"Potrebni su nam hrabri novinari"

Organizacija za medije jugoistočne Evrope (SEEMO), sa sedištem u Beču, izrazila je nedavno zabrinutost zbog učestalih pretnji novinaru Vladimiru Mitriću, dopisniku iz Loznice beogradskih Večernjih novosti. Vladimir Mitrić je 2005. godine brutalno pretučen bejzbol palicom, i to od strane policajca, zadobio je teške telesne povrede, i od tada ima celodnevnu policijsku zaštitu. Međutim, i pored 24-časovne zaštite pretnje su se nastavile, i Mitriću je tako 15. septembra nepoznata osoba zapretila da više ne piše tekstove o pojedinim političarima. Pretnje i upozorenja stižu i od strane kriminalaca, i to čak i od onih koji se nalaze u pritvoru. Zaštita mu je ipak ograničena na 50 kilometara od mesta stanovanja, tako da se prilikom dolaska u Beograd u matičnu redakciju, ili na lečenje, kreće bez zaštite.

Vrtlog na Drini

Novinar Vladimir Mitrić je zbog svog profesionalnog rada zadobio teške telesne povrede, pod stalnom je policijskom zaštitom, ali i dalje dobija pretnje i upozorenja. Kao dopisnik beogradskog dnevnika Večernje novosti iz Loznice pokriva događaje sa turbulentnog područja na granici sa Bosnom i Hercegovinom, i za DW objašnjava šta je razlog stalnih pretnji kojima je izložen:

“Činjenica je da države duže vreme nisu sarađivale, ali da kriminalci tu saradnju praktično nikada nisu ni prekidali. Dakle, moje teme su trgovina ljudima, trgovina narkoticima, i svi drugi oblici organizovanog kriminala. Na Drini je sigurno nekoliko stotina tih ilegalnih mesta gde se eksploatiše pesak i šljunak, i to bez ikakve naknade, država od toga nema nikakve koristi. A to su istovremeno svih ovih godina bile i luke za šverc raznih stvari. Zatim pišem o temama privatizacije, i koliko je miliona evra do sada opljčakano u tom procesu. Naravno, bavim se i korupcijom, i ukazujem na činjenicu da to nikako ne bi moglo da se događa, ni u BiH, odakle takođe izveštavam, ni u Srbiji, da svi ti ljudi nemaju korene na mestima gde ne bi smeli da imaju a to je u delu nekih državnih institucija svih ovih godina”.

Posledice novinarskog posla

Vladimir Mitrić kaže da nije zadovoljan stepenom zaštite koju je dobio od države, i da je njemu praktično ograničena sloboda kretanja. Pored toga, zvanični nalazi sudskih veštaka kažu da je Mitrić za 50 procenata onemogućen da normalno živi i radi. To po njegovim rečima dovoljno govori u kakvom ambijentu i sa kakvim posledicama obavlja svoj posao:

“Bio sam i ostajem pri stanovištu: napada na novinare, pokušaje ubistva i ubistva novinara, u zemljama Jugoistočne i Zapadne Evrope nema bez države. I tu je tačka. Dakle, pri tom stavu sam bio i pri tom stavu sam ostao. I mislim da je to suština nerazjašnjenih ubistava naših kolega Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Nama su danas u Srbiji i regionu potrebni i hrabri novinari, ali potrebni su nam i živi novinari, i novinari koji tokom obavljanja svog posla neće zapasti u teške i psihičke i fizičke situacije”.

Manja zaštita u provinciji

Novinarima u manjim sredinama je daleko teže da se bave svojim poslom od kolega u prestonici, ističe za DW predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović. Oni su izloženi raznim vrstama pritisaka i ugrožavanja bezbednosti, a sve je to daleko manje pod lupom javnosti. Obradović takođe kaže da se sada prešlo na suptilnije forme pritisaka na novinare i redakcije:

“Na novinare se sada vrši pre svega ekonomski pritisak, i mi smo svesni da je pitanje finansiranja medija pitanje slobode medija. To je poražavajuće jer direktno proizvodi autocenzuru i cenzuru. Mi na sreću u poslednje vreme nemamo nekih drastičnih slučajeva nekih fizičkih napada na novinare. Ali, to ipak ne znači da je njihova bezbednost na nekom visokom nivou”.

A šta je bilo posle?

Novinarima je obezbeđen status službenih lica, i predviđene kazne za napade na novinare su od godinu dana do sedam godina, ali se to u praksi retko dešava, ističe Obradović. Pored toga, i dalje nedostaju neka sistemska rešenja države kako bi se novinarima omogućio nesmetan rad, napominje Obradović:

“NUNS upravo počinje sa radom na jednoj jedinstvenoj bazi podataka. Ona neće sadržati samo činjenice o napadu na novinare već će se baviti i onim što je nakon toga usledilo. Karakteristično je naime da se javnost obavesti u jednom trenutku kada se desi napad na novinare, javnost reaguje, ali posle toga to padne u zaborav i novinari ostanu na cedilu. Mi na ovaj način želimo da upoznamo javnost šta se sa tim kasnije dešavalo. Neka preliminarna saznanja nam govore da su procesuiranja i sudski epilozi u tim slučajevima vrlo problematični, i da ne dobijamo zadovoljavajuća rešenja kada su u pitanju slučajevi napada na novinare”. 

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović