Pouke „slučaja Želeva“

Pošto dolazi iz Bugarske kandidatkinja za komesarku za humanitarnu pomoć po definiciji je pod sumnjom za korupciju i veze sa mafijom. Te sumnje nisu sasvim neosnovane. Bugarska je, istina, usvojila u parlamentu evropske zakone, ali u svakodnevnom životu ti zakoni se preterano ne poštuju. Tako je i Rumjana Želeva jednostavno prećutala da je suvlasnica u jednoj konsalting firmi. Drugim rečima, Bugarska nije bila zrela za prijem u EU, a Rumjana Želeva kao ličnost oličava tu nezrelost.

Neslavna tradicija

Njena kandidatura je rezultat ne baš slavne tradicije u Evropskoj uniji. Naime, velike stranke u Evropskom parlamentu prvo zaviruju u partijske knjižice kandidata za poslanike, a tek onda se bave njihovim političkim i profesionalnim kvalifikacijama. Osim toga, kako evropski konzervativci, tako i socijalisti u neprestanoj su potrazi za partnerima u novim članicama EU. Previranja na partijskoj sceni u srednjoj i istočnoj Evropi još su dosta snažna, stalno se osnivaju nove stranke – neke od njih su veoma uspešne – i konzervativci, odnosno socijalisti nastoje da ih pridobiju kako bi obezbedili većinu u Evropskom parlamentu. Tako je prvo za stranke Unije u Nemačkoj, a zatim Evropsku narodnu partiju današnji bugarski premijer Bojko Borisov postao omiljeni lik, zajedno sa njegovom strankom GERB, nakon što su dosadašnji konzervativci u Sofiji izgubili svaki značaj.

Nekako se zaboravilo na prilično nejasnu biografiju Borisova i činjenicu da njegovi kadrovi uglavnom potiču iz redova bivših komunista i službi bezbednosti.

Ni umeće, ni ugled

Imajući to u vidu nominacija Želeve izvanredan je primer nedostatka demokratije i transparentnosti u EU kojom dominiraju nacionalne države. Želeva je kandidovana iako – kao što se moglo znati – nema ni profesionalno umeće, niti politički ugled koji su neophodni za težak posao evropske komesarke. Njene plesne tačke u raznim televizijskim šou-programima, njeni diplomatski gafovi od Sofije do Vašingtona i njeni ponekad neuračunljivi nastupi – sve to nije predstavljalo neku preporuku za visoku dužnost u EU.

Ali, ima tu i pozitivnog. Tokom saslušanja poslanici nisu propitivali Želevu samo zbog sukoba interesa, nego i zbog nekompetentnosti i površnosti. Predsednik poslaničkog kluba evropskih socijalista, nemački poslanik Martin Šulc, tako je izjavio da se tokom saslušanja Želeve videlo da je nekompetentna.

U slučaju Želeve jasno su se pokazali nova samosvest Evropskog parlamenta posle stupanja na snagu Lisabonskog ugovora i nastojanja poslanika da obezbede više demokratije i transparentnosti, te da građane zainteresuju za evropsku politiku. Pitanje je da li će sve to navesti predsednika EK Žoze Manuel Baroza i bugarskog premijera Borisova da potraže nekog drugog kandidata/kandidatkinju za resor međunarodne saradnje, ali se Evropski parlament bar oglasio i za to dobio priznanja u javnosti.

I za budućnost posle ovog slučaja ostaje još jedna pouka: zapad i istok EU još različito funkcionišu i, iako su formalno u zajedničkoj evropskoj kući, biće im potrebno još mnogo vremena da srastu – ne samo politički, nego i mentalno i građanski.

Autor: A. Andreev/N. Briski

Odg. urednik: S. Bojić