Povećati plate, a smanjiti premije?
12. februar 2011.
Majkl Adams je profesor privrednog prava na hamburškom univerzitetu. Upitali smo ga: da li bankari koji se bave investicijama ubuduće treba da dobijaju fiksnu platu ili premije u zavisnosti od uspeha?
"Bankarska branša počiva na konkurenciji. U nju stalno pristižu talentovani ljudi čiji je cilj dobra zarada. Ako banke dobro plaćaju svoje službenike, onda za to postoje razlozi. Učinak svakog pojedinca može tačno da se utvrdi, i taj učinak banke cene”.
"Ko umije, njemu dvije..."
Oni koji mnogo i dobro rade, te donose dobit svojoj banci, moraju da imaju i dobru platu, kaže profesor, i dodaje da zalaganje da se premije ukinu nije pravilno, jer, kako kaže, fiksne plate sprečavaju ekstremno zalaganje i rad do poslednjeg daha.
"Potrebne su nam banke, ali i mnogo talentovanih ljudi u njima. To je kao hidraulično upravljanje avionskim panelima i zakrilcima. Bez hidraulike avionom više ne može da se upravlja – i baš to je oblast u kojoj se traže dobro obrazovani, talentovani ljudi koji dosta i zarađuju“.
Plata i do 100.000 evra, a premije?
Sa tom procenom svakako se slažu velike međunarodne banke. Jedva što je nekako prevaziđena velika kriza, mladi bankari sa dobrim njuhom za investicije, pored godišnjih plata od 90.000 evra dobijaju i premije u istoj visini – i to u Frankfurtu, koji važi kao relativno skromno bankarsko stecište. U Londonu i Volstritu premije vrede milione.
Profesor sa univerziteta u Konstanci, Jozef Viland, međutim, upozorava da među talentovanim kadrovima postoje čitavi timovi koji relativno brzo menjaju banke u kojima rade: "Ti ljudi nisu lojalni jednoj instituciji, već ih zanima samo novac, što više novca“…
Viland upozorava da se to pretvara u neku vrstu hobija i strasti koja u ekstremnim slučajevima može da upropasti čitava društva – što smo videli i na primeru nedavne finansijske krize. Zato su banke u poslednje vreme povećale fiksne plate svojih službenika, a premije – smanjile.
Autori: Ulrih Klaus, Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon